VICOTEKA

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva:
• Gde ćeš ti, Soso?
• Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio.
• Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu.
• Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi.
• 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka.
Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali:
• Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan.
• Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Mama, mama, zašto guramo auto u provaliju?
• Ćuti sine, probudićeš tatu!

Kako možete da dobijete sidu na klozetskoj šolji?
• Ako onaj pre vas nije ustao.

Izlazi plavuša iz hotelskog toaleta i moli recepcionera:
• Možete li da mi usitnite ovih 70 evra?
• Eh, gospođice, pa ne postoji novčanica od 70 evra, to je falsifikat.
• Iju, teško meni, pa ja sam onda silovana!

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač.
• Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Dobio Lala na lutriji tri miliona eura. Sav veseo ulazi u kuću i na sav glas viknu Sosi:
• Soso, pakuj se!
• A gde ćemo? - upita ona.
• Ja ne idem nikuda!

• Ostavila me devojka ...
• Zašto?
• Bio sam pod tušem i ona mi dovikuje iz sobe, pita za neku prijateljicu Valeriju. Ja mislio da me pita za bateriju od telefona, pa joj odgovorim: Sinoć sam je punio!

Lego sam pored nje u krevet, a ona me pita:
• Jesi li ti pijan?
• A, otkud znaš?!
• Komšija, ... pa, ti živiš u stanu pored mog!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Dva grobara, posle napornog dana, sede uz pivo. Kaže jedan drugom:
• Uf, danas smo sahranjivali jednog od 150 kila, izmori nas ...
Drugi odgovara:
• Ma nije to ništa, mi danas sahranjivali nečiju taštu, narod je toliko aplaudirao da smo je tri puta vadili na bis!