VICOTEKA

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva:
• Gde ćeš ti, Soso?
• Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio.
• Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu.
• Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi.
• 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka.
Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali:
• Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan.
• Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Išao neki tip u Trst, pa planira da kupi kojekakve poklone za familiju, pa ga pita sestra šta će njoj da kupi?
• Tebi ću da kupim zlata, ma ima da te okitim od glave do pete.
Pita ga majka šta će njoj doneti?
• Da ti kupim parfem da mi mirišeš kao ruža.
A pitala ga i baba koju nije podnosio:
• A šta će da kupiš za svoju staru baku?
• E tebi ću da donesem najvećeg đoku kog nađem u Trstu!
A baba će njemu:
• Dobro, dobro, sinko hvala ti. Samo kad dođeš na granicu nabij ga sebi u guzicu, da ti ga ne ocarine!

Dragi Deda Mraze, za Novu godinu želim debeo novčanik i tanak struk, ... i nemoj to da pomešaš, ... kao prošli put.

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata:
• I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

Pita učiteljica Pericu:
• Po čemu je Severni pol dobio ime?
• Pa, po Severini - odgovori Perica!

Učiteljica pita decu:
• Deco, znate li šta je to otrov za miševe?
A, Perica će ladno:
• To ti je učiteljice, mačka u prahu!

Razgovaraju dve flaše piva, pa jedna kaže:
• Ma, 'ajmo večeras kod mene, imam praznu gajbu!

Vode baba i deda ljubav. Kaže baba:
• Ti, deda, kao mobilni.
• Što? Je l' dobro vibriram?
• Ma jok, nego izgubiš signal kad uđeš u tunel ...

• Kako se zoveš?
• Maja.
• Skraćeno od...?
• Promaja, pizda ti materina!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ:
• Nazdravlje!