VICOTEKA

Došao programer na ispovest u crkvu i priča popu kako je našao devojku i kako hoće da sa njom stupi u brak. Pop ga pita:
• Da li varaš?
Programer odgovori:
• Svaki put!
• A da li neko zna za to?
Programer će:
• Niko, čak ni administrator servera ...

Kako prepoznati najvećeg papučara u selu?
• Potrošio je više šljiva na pekmez nego na rakiju!

Zaustavio policajac čoveka u automobilu pa kaže:
• Prošli ste kroz crveno! To je 200 evra kazne.
Čovek odgovari:
• Oprostite, ja sam daltonista.
Policajac će na to:
• Nema veze. I za strance važe isti propisi!

Tokom celog školskog časa Perica uporno gleda u učiteljicu. Pita ga ona na kraju časa:
• Perice, šta je bilo?
• Učiteljice, ja Vas volim.
• Ali, Perice, ja ne volim malu decu.
• Pazićemo, učiteljice, pazićemo ...

• Doktore, zvoni mi u ušima.
• Pa, javite se.

Kaže Sosa Lali:
• Ajde da ti zadam jednu zagonetku, pa ako pogodiš, vodićemo ljubav, a ako ne pogodiš, nećemo.
• Ajde - kaže Lala.
• Šta je to: crno je, ima četiri noge i rep, lovi miševe i vrapce, mjauče i pije mleko? - pita Sosa.
• To je, Soso, krokodil - kaže Lala.
• Ta ti, Lalo, uvek pogodiš.

Učiteljica piše levom rukom po tabli a mali Perica začuđeno glasno viknu:
• Učiteljice pa vi nemate dlaka ispod levog pazuha.
Učiteljica reče:
• Perice spakuj lepo stvari i idi kući za danas!
Sutradan na predavanju učiteljica piše desnom rukom i opet Perica glasno prokomentarisa kako učiteljica nema dlaka ni na pazuhu ispod desne ruke.
Tu je učiteljici prekipeo njegov bezobrazluk te mu reče da se spakuje i da ne dolazi nedelju dana u školu. Kada se Perica ponovo pojavio u školi učiteljica ispusti kredu, pa se sagnu da je podigne a Perica se sagnu da vidi gde se otkotrljala kreda i onda ustade i počne da pakuje svoje stvari. Učiteljica ga upita:
• Gde se ti pakuješ?
A Perica će:
• Boga mi, zbog ovog što sam sad video za mene je ova školska godina završena.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita:
• Kakve su tamo žene?
• Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena.
• Kako dve?
• Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku.
• A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata.
• E, ti si Fato, harmonika!

Nakon ginekološkog pregleda doktor se obraća pacijentkinji:
• Rekli ste da imate prijatelja građevinara?
Pacijentkinja:
• Da!
Ginekolog:
• E pa, može se reći da je gospodin građevinar postavio kamen temeljac.