VICOTEKA

Sedi policajac u kancelariji. Neko mu pokuca na vrata i on upita:
• Ko je?
Drugi odgovara:
• Ja sam.
Tek će onaj u kancelariji zbunjeno:
• Ja?! Pa nema šanse ...

Kako prepoznati bebu Zemunca u porodilišu?
• Ima zatamnjena stakla na inkubatoru!

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Pričaju Mujo i Haso, pa kaže Mujo Hasi:
• Haso, da znaš kako su mene jurile žene kad sam bio mlađi?
• A što te više ne jure?
• Pa, više im ne kradem tašne.

Sedeo Piroćanac u kafani i pio pivo. Kada je popio pola flaše, išlo mu se u WC. Razmišlja on kako da ode u WC, a da mu neko ne popije pivo. Posle nekog vremena se seti i napiše na jednom parčetu papira:
• Pljunuo sam u pivo!
Stavi taj papir pored piva i ode u WC. Vrati se iz WC-a i nađe još jedan papir pored onog svog, a na njemu piše:
• I ja sam!

Došao zeka u javu kuću. Uđe u jednu sobu, a tamo kobra. Ona ga odmah proguta, ali se posle zapita:
• Da li je ovo bio moj ručak ili mušterija? Uh, ako je muštarija, gazdarica će da me ubije - pomisli ona, pa ispljune zeca nazad.
Na to će zeka:
• E, kad sledeći put budeš radila oralni seks, zini malo manje.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Ivica i Perica kasne na čas. Pita profesorka Ivicu:
• Gde si ti bio?
On odgovori:
• Ne znam.
Isto pitanje profesorka postavi i Perici, a on će na to:
• Ja sam bio sa Ivicom.

Prodaje seljak petla na pijaci. Prilazi mu kupac:
• Dobar petao, nema šta! A penje li se na kokoške?
• Da, da, penje se! I ne samo na kokoške, nego i na guske, patke, koze, ... Pre neki dan popeo se i na psa!
• Pa zašto ga onda prodaješ?!
• Od juče me nešto čudno gleda.

Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.