VICOTEKA

U nekoj lekarskoj ordinaciji:
• Doktore, počeo sam da sanjam veverice kako igraju fudbal ...
• Ma, nije to ništa strašno. Evo, prepisaću ti ove pilule, redovno da ih piješ i snovi će nestati.
• Dobro, ali počeću od sutra da ih pijem, ... noćas je finale!

Doktor na hirurgiji pregleda pacijentkinju, poznatu estradnu umetnicu:
• Moramo hitno da Vam operišemo slepo crevo! - kaže hirurg.
• O bože! Pa da li će mi se videti ožiljak?!
• Sve zavisi od toga koliki će Vam biti dekolte.

Trči Fata, nosi sina na rukama i kuka:
• Mujo, Mujo! Šta da radim? Mali progutao metak!
Mujo se baci u stranu i drekne:
• Ne okreći ga prema meni, jeb'o ti on mater!

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Kako Mađari nazivaju bankomat?
• Serekeš.

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

• Šta radiš na sobnom biciklu?
• Treniram ...
• Pa, ... ne vidim da okrećeš pedale?
• Nizbrdica je!

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Haso, čega se ti najviše bojiš?
• Zmija, a ti?
• Žena!
• Pa to ti je, bolan, isto.
• Nije, za zmije imaš protivotrov!

Zašto je u Americi hladno?
• Zato što ju je Kolumbo otkrio, a niko je nije pokrio.

Pitali Čedu Jovanovića:
• Imaš li instagram?
• Čega gram?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...