Koje je godine štampana

Razgovaraju dve prijateljice: • Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca! • E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!

Svi se nešto plaše onih četiri jahača apokalipse, kako ih zovu? Kuga, Glad, Rat i Smrt? ... A zamislite da su ti jahači žene ... u PMS-u ... i to: Žena, Tašta, Švalerka i Komšinica!

Šetali matorci uobičajeno Kalemegdanom i u neko doba sretnu se baba i deda i zaljube se na prvi pogled. Kako im se žurilo, odluče da se odmah venčaju. Taman su našli kumove i stigli pred matičara, kad baba veli: • Moram pre venčanja da ti otkrijem jednu tajnu: Znaš, ja dole nemam ni jednu dlaku. • Ma, ne sekiraj se ništa, - veli deda, - dok se meni digne, tebi će dlake da porastu.

Šta je to vrhunac pijanstva? • Kada ti na svadbi stigne torta, a ti pitaš kome je rođendan ...

Amerikanac: • Moja žena je kao lavica. Rus: • Moja žena je k'o tigrica. Mujo: • Ni moja Fata ne liči na ženu ...

Potrebne devojke za tucanje. Šifra: Prerada oraha.

Došao Haso kod zubara i objašnjava da ima nesnosne bolove u jednom zubu kada god jede marmeladu. Zubar kaže da se zub može popraviti i da ga ne treba vaditi. Haso ni da čuje, ili vađenje, ili ide drugom zubaru koji će to da uradi. Zubar na kraju pristane i uradi šta je Haso hteo, izvadi mu zub. Haso ga zamoli da mu da izvađeni zub, a zubar u čuđenju pita: • Šta će ti zub? • Da ga bacim u WC šolju, ... nek' jede govna kad neće marmeladu.

Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, ... kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu: • Pobogu, pa ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu? Vaspitačica mirno odgovara: • Gospođo, ništa ne brinite, kod nas se signal za WiFi prostire samo u granicama ovog peska!

Za 30 godina braka Fata priredila Muji večeru. Kaže Mujo: • Fato, dušo, što si nam napravila za godišnjicu? • Ćevape - kaže Fata i iznese pred njega. Mujo ostane u čudu: na tanjuru velika lepinja, dobro namočena i u njoj samo jedan mali ćevap. • Pa šta je ovo bona, samo jedan mali ćevap u ovol'koj lepinji!? • Eto, da vidiš kako je meni bilo 30 godina s tobom!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita jedan policajac drugog: • Znaš li ti šta je to: ide šumom ne šušti, ide vodom ne žubori? Ovaj malo razmisli pa upita: • Da nije zagonetka?