Veverice igraju fudbal

U nekoj lekarskoj ordinaciji: • Doktore, počeo sam da sanjam veverice kako igraju fudbal ... • Ma, nije to ništa strašno. Evo, prepisaću ti ove pilule, redovno da ih piješ i snovi će nestati. • Dobro, ali počeću od sutra da ih pijem, ... noćas je finale!

• Huso! • Šta je, Mujo? • Jesi čuo novost? • Jok! Šta se desilo? • Pa, Fata na samrti. • Joj, moram hitno do nje! • Što? Jel’ da se oprostiš? • Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Radojka i Milojko leže u krevetu. Ona mu šapuće na uvce: • Kaži mi: "Volim te, ljubavi"! • Volim te, ljubavi. • A sad mi kaži: "Obožavam te, ljubavi". • Obožavam te, ljubavi. • 'Ajd sad kaži nešto sam! • Spavaj više, pizda ti materina luda!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže: • Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat. Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže: • Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu. Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči: • E jebo ti pas mater!

Zašto su muškarci nežniji od žena? • Zato što čitav život sede na jajaima i nikada ih ne polupaju!

Šta je to optička varka? • To je kada neko zbog naočara izgeda inteligentnije.

Razgovaraju dve plavuše: • Poznajem jednog čoveka koji je otišao u Ameriku sa jednim poderanim odelom, a sad ima pedeset miliona - kaže jedna. • Šta će mu toliko poderanih odela? - čudi se druga.

Razgovaraju dva druga: • Moja devojka mnogo laže. • Šta je slagala? • Rekla mi je da je sinoć spavala kod najbolje drugarice. • Otkud znaš da je slagala? • Pa, ja sam sinoć spavao sa njenom najboljom drugaricom ...

Žali se Mujo Hasi da mu zafrkavaju sina u školi i da su mu dali nadimak: • Koji nadimak? - pita Haso. • Urac! - odgovori Mujo. • A, koje mu je pravo ime? • Enis!