VICOTEKA

Student koji je pao na ispitu stoji ispred Vukovog spomenika i kaže:
• E, moj Đuro, i tvoj Gorski vjenče, zbog vas ja danas padoh na ispitu.

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Došao zeka u javu kuću. Uđe u jednu sobu, a tamo kobra. Ona ga odmah proguta, ali se posle zapita:
• Da li je ovo bio moj ručak ili mušterija? Uh, ako je muštarija, gazdarica će da me ubije - pomisli ona, pa ispljune zeca nazad.
Na to će zeka:
• E, kad sledeći put budeš radila oralni seks, zini malo manje.

Kako se zovu deca rođena devet meseci posle letovanja?
• Morski plodovi.

Razgovaraju dve sredovečne žene:
• Moj muž više ne pije, ne ide po kafanama i ne juri za ženskama!
• Stvarno? Kad je prestao?
• Paaa, sutra će biti 40 dana ...

Pitali Cigu:
• Koliko Vas živi u ovoj maloj sobici?
• Nas osamnaest - odgovori Ciga.
• Je li, pa kako ono sa seksom kad Vas ima toliko?
• Pa znaš kako, kevi okačimo zvonce, a onda karamo sve što ne zvoni ...

Šta je to trenutak istine?
• To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Šiša Mujo na Baščaršiji mušteriju, a Haso proviri, pa pita:
• Jel' gazda Mujo, kad bi me mog'o ošišat'?
• Za dva sahata, neb' moglo prije.
• Hajd' uzdravlje!
I nema Hase dva dana, a onda opet ista priča ...
• Za sahat i po dođi - veli mu Mujo.
Opet ga nema koji dan, pa kad dođe ponovo će:
• Kad bi moglo?
• Za sahat. - odgovori Mujo.
Ode Haso, a Mujo zovne šegrta:
• Kemo, sine, deder vidi kud ide ova budala, kad se ni jednom ne vrati na
šišanje.
Ode Kemo i vrati se, a sve se smijulji ...
• Đe ode, Alaha ti, ona budala?
• Kod gazdarice, gazda.

• Ej dečko!
• Briši, imam devojku ...
• Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!