VICOTEKA

Stranci ne razumeju da letva, zemlja, patos i beton nisu građevinski materijal, već faze pijanstva.

Zašto crnac stavlja bele rukavice kad jede čokoladu?
• Da ne pojede prste.

Došao pacijent kod doktorke i žali se:
• Doktorko evo već dva meseca meni stoji ukrućen, sramota me u radnji, u busu, na ulici, ... šta mi možete dati?
• Za početak, stan i hranu!

Imam super ideje, samo što mi psihijatar ne dozvoljava da ih realizujem ...

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Pobegl Mujo i Haso iz zatvora i još im samo preostaje da preskoče neku ogradu. Međutim, tuda prolazi policajac i njih dvojica trk iza dva grma. Policajac čuo neko šuškanje pa se prodera:
• Ko je iza prvog grma?
• Mijau - mjauknu Mujo!
• Ko je iza drugog grma? - upita policajac.
• Isto mačka! - odgovori Haso.

Udario tip jugićem jagnje pa gleda okolo da li ima koga. Otvorio gepek pa misli da li da ga ubaci ili ne. Čas hoće, čas neće, ... i na kraju ubaci jagnje u gepek. Proviri šubara iz trnja pa ga pita:
• Da nećeš u hitnu da ga vodiš?!

• Kako si uspela pola plate da potrošiš za dva sata?
• Ponesi pare, ... pokazaću ti.

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan:
• Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna!
Na to će onaj drugi:
• To je moja žena!
• Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao!
• Eh, tebi je žao!

Dolazi Mujo mrtav pijan kući i kaže Fati:
• Ajmo se mazit' malo!
• Ma ne mogu Mujo, dobila sam.
I tako on nju nagovara. Ona neće. Ipak, nagovori je na kraju. Sutradan, probudi se Mujo i ničega se ne seća. Pogleda oko sebe, nema Fate, vidi krvav krevet.
• Jebo mater, ubio sam Fatu!
Ustane, okrene se oko sebe, pogleda u ogledalo i prepadne:
• Ma, šta ubio! Pojeo je!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!