VICOTEKA

Perica po povratku iz škole kaže mami:
• Mama, mama, dobio sam dva ...
• Iz kog predmeta?
• Iz srpskog i matematike.

Uhvati policajac lopova. Snalažljivi lopov pita policajca:
• Je l’ mogu da odem na tren do one pekare, umreću od gladi?
Policajac reče:
• Idi, ali da si se odmah vratio!
Policajac ga pusti, lopov ode i pobegne. Sutradan isti policajac uhvati istog lopova. Lopov mu opet kaže:
• Ajd’ molim te, pusti me da odem do one pekare, umreću od gladi.
Policajac mu kaže:
• Haha, pa nisam ja od juče, ti ostani tu, a ja idem do pekare da ti donesem hleb.

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara:
• Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola.
• Nemoj Štef, kaj bu selo reklo?
• Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo!
• Dobro, ali samo do pola - pristane Mara.
Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže:
• Stavi i drugu polovicu!
• Ma ne Mara, dogovor je dogovor!

Ulazi učiteljica u učionicu, otvara dnevnik i pita:
• Koga nema?
A Perica dobaci:
• Svi ga imamo!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Ženi svakog dana recite da je lepa, ... nema veze što vam njen muž preti.

Dolazi Ciganka da se prijavi za posao. Sedne ona lepo i poslovođa krene da je pita:
• Recite mi koliko dece imate?
• Pa kako da ti kažem, ... imam ih desetoro.
• Dobro, izvolite papir i ovde napišite imena vaše dece.
Uzme Ciganka papir i za svako dete napiše Rambo. Pogleda poslodavac papir i ništa mu nije jasno pa ponovo pita Ciganku:
• Izvinite, ovde ispada da se svako Vaše dete isto zove, pa kako ih zovete?
• Pa šefe, ... po prezimenu.

Dođe jedno jutro Perica sa modricom oko desnog oka u školu. Učiteljica kada ga vide upita šta mu se desilo, a Perica kaže:
• Sinoć mi legli da spavamo, a tata pita spavam li. Ja rekoh da ne spavam, a tata se naljuti i udari me pesnicom u oko.
Učiteljica mlada, pametna i sve joj bi jasno, pa poduči Pericu:
• Kada te tata večeras bude pitao ti samo ćuti i pravi se da spavaš.
Sutradan dolazi Perica sa modricom i oko drugog oka. Učiteljica se začudi pa ga upita šta je to, a perica objasni:
• Sinoć mi legli da spavamo, tata pita spavam li, a ja samo ćutim. Mama tada reče tati - 'Hajdemo sad!' - ja sam onda pitao - 'Gde ćete?'.

Ginekolog pregleda mladu ženu pa kaže:
• Gospođo, imam za Vas jednu dobru vest!
• Nisam ja gospođa, ja sam gospođica!
• Eee, onda imam za Vas jednu lošu vest!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...