U dve reči

Pitaju Crnogorca: • Opišite sebe u dve reči! Crnogorac: • Lenčuga! • Ali, to je jedna reč ... • O tome ti pričam!

Šta je Isus rekao Crnogorcima pre nego što je razapet na krst? • Ne radite ništa dok se ne vratim!

Sreli se Mujo i Haso na čaršiji pa otišli u kafanu na rakijicu, i nakon nekog vremena počne Mujo da hvali Fatu: • Haso, bolan, moja ti je Fata jako brižna i baš me ono pravo voli! Haso ga zbunjeno pogleda i upita: • A jel'? A kako to? Mujo se isprsi: • Guzim ti ja nju sinoć, guzim, ... oznojio se sav, kad ti moja Fata men' kaže: Joooj, Mujo, kako si se oznojio, mog'o b' se pre'ladit', da bar ima 'ko da te malo odmijeni ...

Upao miš u flašu s vinom, počeo da se davi, pa zamolio mačora: • Ej, mačak, molim te, izvuci me odavde, makar me sutra pojeo! Mačak to uradi, a miš pobegne u rupu. Sutradan mačor dođe do rupe i poviče: • Ajde, mišu, izađi iz rupe da te pojedem! A miš odgovori: • Ma, pusti me, juče sam bio pijan, nisam znao šta govorim!

Išao Haso kod doktora da traži lek za ženu. • Šta joj je? – pita doktor. • Ne čuje dobro. • Koliko je oštećenje sluha? • Uh, ne znam tačno, ali ću ispitati. Vraća se on kući i još iz dvorišta pita: • Fatoooo, šta ima za ručak? Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita: • Fato, šta ima za ručak? Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita: • Fato, šta ima za ručak? Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita: • Fato, šta ima za ručak? • Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda: • Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi? • Jesmo, sine. • A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda? • Da, i oni su skroz beli medvedi. • Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli? • Jesu sine. • Hm, ... a njihovi roditelji? • Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved? • Zato što sam se smrzao kao pička ...

Ima toliko ljudi na svetu koji ovce nisu ni videli, ali ih ništa ne sprečava da se ponašaju kao čobani.

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče: • E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja! Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita: • Kog si vraga to radio? • Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama! • Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda. • Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti? • Pa, sa partizanima.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Sa čim' Ciga jede pljeskavicu? • Sa zadovoljstvom!

Razgovara mladi bračni par: • Šta misliš, draga, kakav će biti naš sin? • Isti kao ti! • Kako znaš? • Pa eto, više voli flašicu nego sisu.