VICOTEKA

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori:
• Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

Uđe Piroćanac u frizerski salon i pita:
• Majstore, pošto šišanje?
• Sto dinara.
• A brijanje?
• Pedeset.
• Obrij mi glavu.

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže:
• Ostao je gore, otvorio dućan.
• Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude.
• Pa lepo! Pajserom!

Zašto je Fata počela da uči matematiku?
• Zato što je videla Muju sa dve nepoznate.

Već na svom prvom sastanku Lala i Sosa načeli neobičnu temu:
• Da li je silovanje uopšte moguće?!
• Ako se devojka opire - tvrdi Sosa - silovanje je neostvarljivo.
Lala misli drugačije i na kraju predložiše da u praksi provere ko je u pravu ... Pokaza se da je silovanje sasvim moguće. Sosa ustajući sa trave i popravljajući suknjicu, reče ljutito:
• Ipak nisi u pravu, jer sam se ja okliznula, ... da probamo još jednom ... !

Žena tridesetih godina, dva puta udovica, traži bogatog čoveka za brak, može i ružan.
Šifra: Crna udovica.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Izviđači vežbaju preživljavanje u prirodi:
• Imam dobru i lošu vest. Prvo loša: ručak su kišne gliste. A evo i dobre: nema dovoljno za sve.

Čak Noris ima iPhone sa celom jabukom!

Žena kucne komšiji na vrata i kaže mu:
• Tako imam želju da se večeras provedem, da se napijem, da vodim ljubav cele noći. Jeste li zauzeti večeras?
• Ne! - odgovori komšija sav srećan.
• Znači možete da pripazite mog psa?

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...