VICOTEKA

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori:
• Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

Ulazi deda u autobus i moli nekog dečka da mu ustupi mesto, žaleći mu se kako ga bole noge. Mladić mu odgovara:
• Jesi li ti ustajao starijima dok si bio mlađi?
Starac odgovara:
• Da, još kako!
A mladić će na to:
• Pa zbog toga te i bole noge!

Šta rade četiri policajca u autu?
• Tuku se ko će da sedi do prozora!

Mladić razgovara telefonom sa svojom devojkom:
• Ljubavi, kako te samo volim! Za tebe bih preplivao okean, popeo se na vrh Himalaja, ma ...
• Dragi, kako si ti sladak, ‘ajde dođi do mene, sama sam.
• Jao, nemoj večeras, pada neka dosadna kišica!

Razgovaraju dve prijateljice:
• Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca!
• E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!

• Ne, devojko, moja vera mi ne dozvoljava da pijem!
• Zašto? Vi ste musliman?
• Ne bre, žena mi se zove Vera i ima 120 kila ...

Kaže devojka svom udvaraču:
• Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu.
• Ah, ma nije to ništa naročito ...
• Pa, ... tako sam i čula.

• Ćao, šta piješ?
• Beži seljaku, čekam dečka!
• Seljanko, ja sam konobar.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Žali se čovek lekaru:
• Doktore, kad god se ujutru probudim, prvih pola sata loše se osećam.
• Navij budilnik pola sata kasnije! - mirno mu odgovori doktor.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.