VICOTEKA

Pita momak devojku:
• Je li, gde to izlaziš svako veče i sa kim?
Devojka odgovara:
• Na probe hora, sa prijateljicama.
• I, šta radite tamo?
• Ma ništa posebno, pijemo vino, malo časkamo ...
• Pa onda, ... kada pevate?
• Kada se vraćamo kući!

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

Perica:
• Tata, gori jelka!
Tata:
• Sine, ne kaže se gori jelka, već sija jelka!
Perica:
• Tata, sijaju zavese!

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

Pričaju dva pandura. Kaže prvi:
• Kupio sam pre neki dan četku za WC.
• I, kakva je?
• Šta ja znam. Više mi se sviđa papir.

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu?
• Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Majka udala ćerku, ali, nakon nedelju dana, vrati se ćerka kući. Pita je majka što joj je, a kći će:
• Radi se o onim stvarima ...
• Reci sve mami, žene smo obe.
• Ma, on nikako neće, samo čita knjigu.
• Hajde ti natrag, doći ću ja da izvidim situaciju.
Tako majka došla, a zet će joj:
• Oprostite, idem u sobu da čitam knjigu.
Ćerka će:
• Eto vidiš, mama, o tome sam ti pričala.
Na to će majka:
• Daj ti meni svoju spavaćicu.
Ode majka u sobu i zet joj gurne prst u picu.
Vrati se ona kod ćerke u sobu pa kaže:
• Eno, gurnuo mi je prst. Znači da hoće ...
• Ma, jok, to on samo da ne liže prst kad lista stranice.

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže:
• Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva!
Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega:
• Šta je, Cigo, ne možeš?
• Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda.
• Šta ti nije jasno zeko?
• Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

Šta kažu Bosanci kad kroz Bosnu prođe mešalica sa betonom?
• Vidi, loto!