Čeda pošmrkao sneg

Ili je Vučić prodao zimu, ili je Čeda pošmrkao sneg - trećeg nema.

Mujo kaže Hasi: • Poslao sam moju Fatu u nudistički kamp. • Što tamo, bolan? • Ma dosadila mi, stalno kuka kako nema šta da obuče!

• Izvinite, da Vas pitam, da li je to psihijatrijsko odeljenje? • Jeste, a koga tražite? • Srodnu dušu ...

Dobila Peričina sestra prvu menstruaciju i silno se uplašila, jer kako to već biva, niko joj nije pričao o tome. Sva uplašena, ode kod Perice i požali mu se. Perica, onako umno osmotri celu situaciju i kaže: • Koliko znam i kako mi ovo sve izgleda, seko, izgleda da su ti odsekli kitu.

• Doktore, kada ćete znati šta mi je? • Sutra, ... posle obdukcije.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama. • Da pišem. • I, šta si to pisao? • Ne znam, nismo učili da čitamo.

Sreću se na ulici dva psihijatra. Prvi će: • Dobar dan, dobro ste. Kako sam ja? • I vi ste dobro!

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita: • Zašto ne pišeš, Perice? • Pa, čekam sekretaricu.

Razmišlja Mujo naglas: • Kada ne možeš nekog da pobediš, ti mu se pridruži. I šta sad da radim, da letim sa komarcem i ujedam ukućane?

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...