VICOTEKA

Pita Milojko Radojku:
• Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti?
Radojka će na to:
• Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Pita muž ženu:
• S kim si pričala dva sata pred vratima?
• S komšinicom, nije imala vremena da uđe.

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Kaže snajka svekrvi:
• Vi se baš dobro držite, trebali biste otići kod nekog kineskog slikara da Vas naslika.
Svekrva:
• Bas ti hvala, a što baš kod kineskog?
Snajka:
• Pa oni vole da slikaju te zmajeve, zmije i tako to ...

Nađem u nekoj kineskoj radnji Rolex za 500 dinara, kaže mi prodavac kako mogu i da se kupam sa njim. Sada kad pogledam Rolex, vidim tačno vreme i datum kada sam se kupao sa njim!

Vrati se Lala iznenada kući i zatekne Sosu sa nekim muškarcem. Kad vide Lalu, skoči tip, zgrabi svoju odecu i trk, ... pobegne glavom bez obzira. Lala će na to uvređeno:
• Auuu Soso, kaki nekulturan tip, di ga nađe, ... ni meni zdravo, ni tebi hvala ...

Pita tip ciganku, prostitutku:
• Pošto pušenje?
• Dvajes evra.
• Uuu, mnoogo je ...
• Al` nema zub da osetiš!

Kako prepoznati bebu Zemunca u porodilišu?
• Ima zatamnjena stakla na inkubatoru!

Mladić je prišao Tomi i zatražio ruku njegove ćerke. Toma je znao da je mladić propalica i da ništa ne zarađuje. Rekao je:
• Ne želim da moja ćerka provede ostatak života sa magarcem!
• Znam, zato i hoću da je oženim - odgovori mladić.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.