Otišli drajveri na printeru

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu: • E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Ili odeš preko i sanjaš rodno mesto, ili ostaneš i sanjaš radno mesto!

Razgovaraju sarma i šnicla i kaže sarma šnicli: • Blago tebi, tebe svakog dana tucaju! • Pa, ko te jebe kad si smotana!

Zove sin tatu: • Upomoć, tata, požar u kući! Otac odgovori: • Tiše, sine, probudićeš mamu.

Ide pas pustinjom pa odjednom zastade i reče: • Ako uskoro ne naiđem na neko drvo, upišaću se!

Došao Ciga kući i kaže mu žena: • Cigo bre, svi imaju TV u boju, jedini mi nemamo. Kaže Ciga: • Odkud nam pare? • Imam ja malo na štednu knjižicu, ti dodaj još malo pa će kupimo. I kupe oni TV. Posle par dana kaže Ciganka: • Cigo bre, svi imaju auto, mi nemamo. • Ma odakle nam pare? • Imam je na knjižicu, ti dodaj malo pa će kupimo. I kupe oni auto. Posle par dana kaže Ciganka: • Cigo, svi idu na more, jedino mi ne idemo. • Ma odakle nam pare? • Imam ja na knjižicu, ti dodaj malo pa će idemo i mi na more. I odu oni na more. Ulazi ciganka u vodu da se kupa i ušla do kolena kad čujes Cigu: • Ne bre dalje! • Što? - pita ciganka. • Pa da ne pokvasiš štednu knjižicu, jebem li ti mamu ciganjsku.

Momak u taksiju jede čokoladu i taksista mu kaže: • To će Vam uništiti zube. Momak odgovara: • Moj deda je živeo 102 godine. • Zato što je jeo čokoladu? - upita taksista. • Ne, nego zato što je gledao svoja posla! - odbrusi momak.

Pita konobar gosta: • Jeste li Vi onaj kome su ukrali kišobran? • Jesam. Pronašli ste ga? • Ma ne, samo sam došao da Vam kažem da je prestala kiša.

Prolazi zeka šumom i puši cigaretu. Sretne ga krava, pa mu kaže: • Kako te nije sramota? Tako mali, a već pušiš?! Na to će zeka: • Ko si ti da mi to kažeš? Pogledaj se! Krava ga iznenađeno pita: • Šta mi fali? A zeka odgovori: • Pogledaj se kolika si, a ne nosiš grudnjak!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka. • Našao sam ga na ulici! • Pa zašto ga nisi odneo policiji? • Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica. • Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?. • Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".