VICOTEKA

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče:
• Stigla je!

Doneo petao nojevo jaje pred kokoške, pa kaže:
• Dame, nije da vam nešto zameram, ali vidite kako se to radi u inostranstvu!

Učiteljica pita Pericu:
• Ko je bio Mocart?
• Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Otvorio Piroćanac kafanu pa šeta između stolova za kojima gosti večeraju. Pita ga jedan gost:
• Gazda, sve ti je dobro, ali gde su ti čačkalice?
• E pa nema! Ja ih skupljam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupljam, vi ih lomite, pa ne mogu više!

Zašto Piroćanci vode ljubav više puta u toku noći?
• Da bi se pilula za kontracepciju višestruko isplatila.

U jednom baru:
• Izvinite gospođice, mogu li da Vam ponudim jedno piće?
• Ne, hvala gospodine, alkohol nije dobar za moje noge.
• Oh!? Žao mi je, sigurno Vam oteknu?
• Ne! Razmaknu se ...

• Predsedniče, stigao vam je mejl.
• Reci mu neka dođe sutra. Danas idem u Bajčetinu da pečem rakiju!

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita:
• Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu.
• To je škola.
• A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke.
• To su učenici.
• A gde smo mi, nastavnici i učitelji?
• Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Otišao Piroćanac kod brata u Beograd i igraju playstation. Ujutru majka kaže:
• Ajde deco doručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Posle nekog vremena opet majka:
• Ajde deco ručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Uveče majka:
• Ajde deco večera.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Piroćanac:
• Aj mi da jedemo, a Frka kad dođe će jede sam.

• Radojka, 'oćeš da kupiš kauč? Jeftino!
• Iju Milojka, pa skoro si ga kupila. Što ga prodaješ?
• Jel' može da ostane među nama? Prevarila sam Milutina na tom kauču ... i sad ne mogu očima da ga vidim ...
• Iju, grrrdna ... pa da sam ja tako prodavala svoj nameštaj samo bi mi luster ostao!