VICOTEKA

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče:
• Stigla je!

Išao Haso kod doktora da traži lek za ženu.
• Šta joj je? – pita doktor.
• Ne čuje dobro.
• Koliko je oštećenje sluha?
• Uh, ne znam tačno, ali ću ispitati. Vraća se on kući i još iz dvorišta pita:
• Fatoooo, šta ima za ručak?
Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita:
• Fato, šta ima za ručak?
• Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!

Mujo na čaršiji naleti na Fatinog dermatologa, pa ga ovaj prepozna i upita:
• Je l` šta pomogla ona prirodna voćna maska koju sam prepis`o Fati?
Mujo slegnu ramenima:
• Jest`, vala, sve dok je nije skinula ...

Posle koncerta, operska diva razgovara s poznanicom:
• Bila sam fantastična. Je l` da? Moj glas je ispunio celu salu!
• Jeste, draga moja. Toliko ju je ispunio, da su mnogi izašli da naprave mesta za tvoj glas ...

• Pokušavam da te zaboravim, ... ne zovi me više.
• Pa ti si mene zvao, a ne ja tebe.
• Pa šta, nemoj da se javljaš!

Kaže Mujo Fati:
• Fato, 'ajde da poradimo na tvojoj lepoti.
• 'Ajde!
• Ti idi da se šminkaš, a ja idem da se napijem!

Nastavnica zadaje Perici zadatak:
• Perice, promeni reč HLEB po padežima!
• Ko, šta? Hleb. S kim, sa čim? Sa salamom. Kome, čemu? Pa, meni ...

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Mali Perica se potukao u školi i posle nastave zaglavi kod psihologa na "ispiranju mozga". Kudi psiholog njega, kudi, da bi na kraju zaključio:
• Perice, ne smeš da se tučeš, nije to dobro, treba da naučiš da daješ i uzimaš!
Perica se nasmeja:
• Pa baš sam to i radio!
Psiholog ga zbunjeno upita:
• Kako to misliš?
Perica ponosno ispali:
• Pa dao sam šamar i uzeo sendvič!

Pošao Ciga da ilegalno pređe granicu. Šunja se tako on pod okriljem noći. Kad je već mislio da je prešao, sinuše reflektori i opkoliše ga vojnici:
• Gde si pošao? - zagrme jedan od njih na Cigu.
• E, jebiga, sad nigde!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.