VICOTEKA

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče:
• Stigla je!

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Mujo trčeći stiže do apoteke, a ono, ispred apoteke dugačak red. Mujo poče da ide od jednog do drugog, govoreći:
• Molim vas, pustite me preko reda, hitno mi je, devojka mi tamo leži ...
Svi se razmaknu kad su to čuli i puste Muju do apotekara koji ga upita:
• Dobro, šta treba tako hitno za devojku koja leži?
Mujo slegne ramenima, izvadi novčanik i odgovori:
• Hitno, brzooo, paket kondoma, molim vas ...

Pita Perica majku:
• Mama, da li sam ja lep i dobar?
• Naravno, sine. Prava si ikona.
• Kako to, kao ikona?
• Kad te vide, svi se krste!

Koja je razlika između Crnogorca i Arapina?
• Arapin se vrati kući kada završi fakultet.

• Predsedniče, stigao vam je mejl.
• Reci mu neka dođe sutra. Danas idem u Bajčetinu da pečem rakiju!

Ušla plavuša u salon automobila, pa kaže:
• Dobar dan, želim da kupim auto!
• Model?
• Jaooooo, hvalaaaaa! Zubarka sam, nisam model ...

Šta radi Čak Noris na Novom Beogradu?
• Beži iz Zemuna!

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...