VICOTEKA

Bog je stvorio čoveka jer vibrator ne može ženu da vodi na more.

Dvojica prijatelja pričaju svoje dogodovštine:
• Krenuo sam u šumu i naišao na prugu. Pratio sam prugu oko pola sata i naišao na prelepu ženu vezanu za prugu. Odvezao sam je i vodili smo ljubav na sve moguće načine!
• Je l' ti ga popušila?
• Nije, nisam mogao da joj nađem glavu ...

Pravi muškarci vole obline, jer samo se psi igraju sa kostima.

Slika prva:
Vozi se Tito vozom, odjednom voz stane a Tito izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Druže Tito, nema više pruge!
• Brzo zovite omladince i neka izgrade prugu!
Slika druga:
Vozi se Ante Marković vozom, odjednom voz stane a Ante Marković izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Nema više pruge!
• Brzo, skidajte prugu kojom smo prošli i postavljajte je napred!
Slika treća:
Vozi se Velja Ilić vozom, odjednom voz stane a Velja Ilić izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Veljo, nema više pruge!
• Ljuljajte voz, neka izgleda kao da se vozimo!

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!

Prevrće jedan vampir po kontejneru, a drugi naiđe i pita ga:
• Šta to radiš?
A ovaj će:
• Ma, tražim uložak da napravim čaj.

Kako plavuša pravi pekmez?
• Tako što ljušti krofne!

Pita baka Pericu:
• Zbog čega si tako crven u licu?
• Trčao sam da prekinem tuču - uzbuđeno će Perica.
• To je baš lepo od tebe. A ko se tukao?
• Ja i još jedan dečak.

Čovek donosi TV u servis:
• Ej majstore, doneo sam ti TV, ima tona ali nema slike, šta može da bude?
• Paaa, može da bude radio!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Šta je prava matematika?
• To je kad u dva ujutro vadiš 'koren' iz nepoznate.