Lektira za Osnovnu školu

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu: • Sabrana dela Kije Kockar • Luna Đogani s` one strane ogledala • Doživljaji Zmaja od Šipova • Život i delo Željka Mitrovića • Istorija Zadruge • Razvojni put Jelene Karleuše • Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

U pola noći: • Pa gde si sad pošla? • Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla. • Aha, ponesi i meni jedno parče!

Šta je to ljubav? • To je kada on odvaja rakiju od usta da bi njoj stavljao obloge!

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka. • Našao sam ga na ulici! • Pa zašto ga nisi odneo policiji? • Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica. • Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?. • Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Kako sponzorša broji do osam? • X1, A2, M3, A4, X5, X6, Q7, R8!

Zašto Piroćanac, koji se upravo dovezao na parking, sebi reže nogu testerom? • Zato što tamo stoji natpis: Besplatan parking za invalide!

Protiv ptičjeg gripa najbolje je: • Ne družiti se sa kokama • Ne dirati patku rukama i ne prinositi je ustima • Ne ljubiti čavku • Izbegavati ševu

• Doktore, zvoni mi u ušima. • Pa, javite se.

Podstanar se obraća gazdarici: • Žao mi je, ovog meseca neću moći da platim stanarinu. • Pa, ... to ste rekli i prošli put! • Jesam, i vidite da držim reč.

Ide Crnogorac i nosi diskove u ruci. Naiđe drugi i pita: • Šta ti je to? • Ma neki diskovi sa klasičnom muzikom, ne slušaš ti to! • Ma daj da vidim! • Pa dobro, imam Betovena, Baha, Mocarta ... • Pa znam Mocarta, on je komponovao muziku za Nokiu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...