VICOTEKA

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže.
• Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara.
Perica odgovara:
• Malo je to ćale, komšija daje dve  hiljade da ne sviram.

Prvi štitnik za genitalije, suspenzor, upotrebljen je 1874. godine na utakmici hokeja na ledu. Prva zaštitna kaciga za vožnju motociklom, upotrebljena je 1974. godine. Muškarcima je trebalo 100 godina da shvate da je i mozak važan.

Ako je želiš, reci joj. Ako ti nedostaje, pokaži joj. Ako žudiš za njom, uzmi je. Samo pazi da joj muž nije kod kuće.

Izvede učiteljica Pericu pred tablu i kaže mu da nacrta nešto okruglo. Perica uzme kredu i nacrta zadnjicu.  Učiteljica se naljuti i izbaci ga iz učionice. U tom trenutku naiđe direktor škole pita ga:
• Perice šta radiš ispred učionice?
• Izbacila me učiteljica.
• A šta sada radi učiteljica?
• Ma, eno je pred tablom, briše dupe.

Na času kaže užiteljica:
• Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice.
• Ljubičica.
• Joj diiiivno. A sada ti Brankice.
• Narcis.
• Joj diiiivno! Sada ti Perice.
• Orgazam.
• Juu, Perice! Pa to nije cvet!
• Znam, ali je diiiivno.

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže:
• Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva!
Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega:
• Šta je, Cigo, ne možeš?
• Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita:
• Kakve su tamo žene?
• Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena.
• Kako dve?
• Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku.
• A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata.
• E, ti si Fato, harmonika!

Učiteljica pita Pericu:
• Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme?
• To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Vode ljubav Crnogorac i Crnogorka i tek mu ona u jednom trenutku kaže:
• Dragi, nemoj u mene, plodni su mi dani.
A on će:
• A, no đe ću, jado, u sebe?

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Dolazi mali Zemunac kući i naleti na ćaleta:
• Što su ti crvene oči?
• Duvao sam travu, tata ...
• Lažeš pičko, plakao si!