Kad se samo setim

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar: • Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu. Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina: • Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?! Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar: • Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti? Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona: • Pa što me sad udaraš, nisam srkala? A Mujo joj odgovara: • Kad se samo setim kako si srkala ...

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao: • Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno? Na to će Fata: • Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu: • Šta imate za carinu? – pita carinik. • Ništa, samo papagaja. • I on se carini. • Papagaj? Kako? Koliko? • Deset dinara živ, 5 dinara mrtav. Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj: • Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Kako Ciga broji zube? • Jedan levo, desno dva!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara: • Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila. Potom se javi Jova: • Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo. Diže ruku Perica i dodaje: • Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Greške su za početnike, mi iskusni pravimo katastrofe!

• Vidiš baba, na ovom kompjuteru možeš da otvoriš više prozora istovremeno. • Gasi to govno, ubiće te promaja!

Zaustavi pandur čoveka i kaže: • Dokumenta, molim! Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita: • Gospodine, a šta ste vi po zanimanju? Ovaj kaže: • Biohemičar. A pandur ga na to upita: • Pa, dobro, a šta ste sada?

Zašto Deda Mraz nosi lenjir? • Meri Krismas.

U školi učiteljica pita malog Pericu: • Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim? • Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!