VICOTEKA

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Učitelj:
• Ko odgovori na moje sledece pitanje, može da ide kući, zaključiću mu peticu za kraj školske godine!
Perica uze kredu i poteže snažno prema tabli. Učitelj besno:
• Ko je bacio kredu?
Perica:
• Ja. Eeeee idem kući. Ćao i ne zaboravi da mi zaključiš peticu!

Utrčava muž u kuću i s vrata viče:
• Ženooo ... šta bi radila kad bih dobio na lotou?
• Uzela bih ti pola i odmah te ostavila!
Muž izvadi 20 evra, dade ženi 10 i reče:
• Ajd' briši iz kuće, da te ne vidim više.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ako misliš da nikoga na ovom svetu nije briga da li si uopšte živ, ... samo preskoči da uplatiš jednu ratu kredita.

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Priča jedna kaluđerica kako im je bilo za vreme rata:
• Jao dođu Nemci, pa siluju sve nas osim sestre Marije. Dođu Francuzi, pa siluju sve nas osim sestre Marije. Dođe ruska vojska, pa siluje sve nas osim sestre Marije. Vrate se francuski vojnici, pa siluju sve nas osim sestre Marije ...
Slušalac je prekine i upita:
• A zašto nisu silovali i sestru Mariju?
• Ma ona ne voli te stvari.

• Joj doktore, boli me, evo tu ... stomak ...
• Dobro, dobro, sad ćemo pogledati, hajte vi skinite se.
• Ajoj doktore, mene je sram, aj' ti prvi!

Perica pita oca:
• Tata, šta je to kupleraj?
Otac mu opali šamar i vikne:
• Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala:
• Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? 
• Imam - odgovari Crnogorac.
• A u Vojvodini?
• Tri puta više - odgovara Crnogorac.
• Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila?
• Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac.
• Pa koze - reče mu Lala.