VICOTEKA

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Tokom celog školskog časa Perica uporno gleda u učiteljicu. Pita ga ona na kraju časa:
• Perice, šta je bilo?
• Učiteljice, ja Vas volim.
• Ali, Perice, ja ne volim malu decu.
• Pazićemo, učiteljice, pazićemo ...

Direktoru škole zvoni telefon:
• Halo, je li to direktor?
• Da, izvolite!
• Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara.
• U redu, a smem li da znam ko zove?
• Moja mama.

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Neke muške izreke:
• Maznuo bi je ko Ciga tonu bakra.
• Trpao bi u nju ko siromah u torbu.
• Olizao bi je ko dete poklopac od eurokrema.
• Složio bi je ko metar drva.
• Raširio bi je ko sat na devet i petnaest.
• Primila bi ga ko saučešće.
• Pocepao bi je ko nepismen novine.
• Zgužvao bi je ko regrut poziv za vojsku ...

Šta je to sreća u nesreći?
• To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

Potrebna gatara za dobro plaćen posao. Ona će znati gde treba da se javi.

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama.
• Da pišem.
• I, šta si to pisao?
• Ne znam, nismo učili da čitamo.

Radojica došao na kapiju kod komšije, otvara njegov devetogodišnji sin:
• Zdravo, jel' ti otac kod kuće?
• Nije, otiš'o je do grada.
• A stariji brat Steva?
• I on otiš'o sa tatom ...
• Uff ...
• Kaži komšija, ako ti nešto treba od alata, ja znam gde stoji.
• Ma, jok, hteo sam da pričam sa tvoim ocem, pošto je tvoj brat Steva napravio dete mojoj ćerki Nadi ...
• Eeeee, za to ćete stvarno morati da pričate sa tatom, ... znam da za vepra uzima 200 eur, za bika 500 eur, a kol'ko će da traži za Stevu, stvarno ne znam!

Stari trgovac oženio mladu devojku. Prijatelj ga pita kako mu je u braku?
• Roba je prvoklasna, samo je ambalaža strašno skupa.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.