VICOTEKA

• Slušaj bre, ja sam ti otac i kažem ti da je sada moj red za kompjuter i igranje igrica ...
• Maaamaaaaa!
• Dobro, dobro! ... Evo ti igraj, govance malo ...

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu?
• Jašta, nego imam!
• De, daj da upišem ...
• Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Kako se zovu ljudi koji uzimaju drogu?
• Policajci i carinici.

Marica dođe kući iz škole sva nasmejana i kaže mami:
• Perica mi je danas pokazao svoju pišu!
Pre nego što je preneražena mama uspela bilo šta da kaže, Marica nastavi:
• Podsetio me je na kikiriki!
Mama odahnu i nasmeja se:
• Tako malen je bio?
Marica odgovori:
• Ne, ... bio je tako slan!

Kaže snajka svekrvi:
• Vi se baš dobro držite, trebali biste otići kod nekog kineskog slikara da Vas naslika.
Svekrva:
• Bas ti hvala, a što baš kod kineskog?
Snajka:
• Pa oni vole da slikaju te zmajeve, zmije i tako to ...

Uhvatio je oko struka, pribio je uza zid i tiho joj šapnuo:
• Imaš li 20 evra do prvog?

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Svekrva prigovara snahi:
• Tvoje vršnjakinje dođu sa posla, pa još mogu da rade u polju i u kući, a ti samo sediš.
Snaha će na to:
• Vaše vršnjakinje su odavno u grobu, pa vam ja ne prigovaram.

• Srce moje, šta ima za ručak?
• Ništa, mužiću moj!
• Pa i juče je bilo ništa?!
• E, pa skuvala sam za dva dana!

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.