VICOTEKA

Ukrade Ciga komšiji kokošku i ode do obližnjeg potoka da je tu očisti i ispeče. Očerupao on kokošku, očistio je, naložio vatru i taman da je stavi na ražanj, kad se začu strogi glas:
• Ko je tamo, šta to radiš?
Istog trena Ciga baci onu kokošku u potok. Nakon nekoliko trenutaka iza grmlja izlazi policajac. Upita pandur Cigu sumnjičavo:
• Šta to radiš?
• Ništa.
• A otkud toliko perje tu?
• A to? Ma to kokoška otišla da se kupa, a ja ost'o da joj čuvam perje.

Pre braka devojka momku dodirne kosu i njemu se digne đoka, ... u braku žena mužu dodirne đoku i njemu se digne kosa!

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu:
• Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo?
Perica odgovori:
• Josip Broz Tito.
• Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne:
• Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.

Kaže Sosa Lali:
• Ajde da ti zadam jednu zagonetku, pa ako pogodiš, vodićemo ljubav, a ako ne pogodiš, nećemo.
• Ajde - kaže Lala.
• Šta je to: crno je, ima četiri noge i rep, lovi miševe i vrapce, mjauče i pije mleko? - pita Sosa.
• To je, Soso, krokodil - kaže Lala.
• Ta ti, Lalo, uvek pogodiš.

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Protiv ptičjeg gripa najbolje je:
• Ne družiti se sa kokama
• Ne dirati patku rukama i ne prinositi je ustima
• Ne ljubiti čavku
• Izbegavati ševu

Plavuša šalje prijateljici SMS:
• Upravo sam stopirala i stao mi kamiondžija. Kako ima dobrih ljudi, ... još mi je dao i 50 eura. Sada idemo negde kroz šumu, izgleda da zna prečicu ...

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu:
• Hoćeš li jedan šamar?!
• Neću! - odgovori uplašeno veverica.
Juri zeka dalje, pa vidi medu:
• Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno.
• Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom.
• Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže jedan Crnogorac drugom:
• Danas sam radio!
A drugi će na to:
• Ma nemoj, a đe ti je antena?

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?