VICOTEKA

Otišao Vranjanac u Beograd i sretne Mariju Šerifović i pita je:
• Izvini momak, kude je ovde Knez Mihajlova?
Marija se okrene i kaže mu:
• Alo bre majmune, nisam ja momak.
A Vranjanac će:
• Ne ljuti se be, nesam znaja da si ženjen.

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Mujo nagovara Fatu na nepristojne stvari:
• Može, ali tek posle svadbe - brani se Fata.
• Ma, nemoj, pa da moram i od tvog muža da se krijem - odgovori Mujo.

Drži slepac turpiju i pipka je sa svih strana. Naiđe mu prijatelj i pita ga šta radi. Slepac kaže:
• Ma, idi, u životu nisam čitao dosadniju knjigu!

• Kada ćeš na odmor?
• U septembru.
• Ideš negde?
• Da, ... drugima na živce.

Vraćaju se dva popa sa parastosa, tek će jedan:
• Pa, supa i nije bila nešto, a i ono meso masno.
Drugi mu odgovara:
• Eee, nema parastosa bez sina jedinca!

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač.
• Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Neki se žene, a neki ga vade na vreme!

Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže:
• Gospodine, ovo je dečija karta!
A Mujo će:
• Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!