VICOTEKA

• I, čime se ono baviš?
• Ja sam modna blogerka. A ti?
• I ja isto sviram kurcu!

Mrzim kada sam sa bivšom devojkom u istom redu na blagajni, pa kada me blagajnica pita:
• Imate li nešto sitno?
A ona odgovara:
• Ima, ima!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Šta je to nesporazum?
• Zovneš komšinicu na kafu. Ona dođe, popije kafu i ode.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.

Došao ministar u dečji vrtić. Gleda dečicu kako se igraju, pa kaže pomoćniku:
• Napiši ček na 5.000 € za poboljšanje uslova boravka u vrtiću!
Posle vrtića, na redu je bila poseta zatvoru. Razgleda ministar po zatvoru,  pa kaže pomoćniku:
• Napiši ček na 500.000 € za poboljšanje uslova boravka u zatvoru!
Pomoćnik se zbuni:
• Izvinite, gospodine ministre, ne razumem, zašto za dečicu samo 5.000, a za ove kriminalce i razbojnike 500.000?
• A šta ti idiote misliš, da ćemo posle izbora ići u vrtić?!

Ko se kreće brzinom svetlosti?
• Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

Preselio se Piroćanac u Beograd i nakon izvesnog vremena poželeo je njegov kum da ga obiđe, ali mu je bilo pomalo glupo pošto nije poznavao put od autobuske stanice do stana pa ga je nazvao telefonom da ga pita kako da stigne do njega, a na to će mu Piroćanac:
• Pa ovako, ideš tramvajem 10 tri stanice pa posle prva ulica desno pa treća levo i odmah na uglu zgrada broj 18 i stan 2, uđi u zgradu otvarajući vrata nogom!
Na to će kum:
• Sve mi je jasno ali zašto bih otvarao vrata nogom?
Piroćanac će:
• Pa nećeš valjda doći praznih ruku?