VICOTEKA

Ukrade Ciga komšiji kokošku i ode do obližnjeg potoka da je tu očisti i ispeče. Očerupao on kokošku, očistio je, naložio vatru i taman da je stavi na ražanj, kad se začu strogi glas:
• Ko je tamo, šta to radiš?
Istog trena Ciga baci onu kokošku u potok. Nakon nekoliko trenutaka iza grmlja izlazi policajac. Upita pandur Cigu sumnjičavo:
• Šta to radiš?
• Ništa.
• A otkud toliko perje tu?
• A to? Ma to kokoška otišla da se kupa, a ja ost'o da joj čuvam perje.

Šta se raspada brže od Yugo automobila?
• Zemlja u kojoj se proizvodio.

Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad! Njegovo srce nije glupo da ga napadne.

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Učiteljica pita Pericu:
• Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme?
• To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Ulazi Mujo u američki caffe bar i pravi se da zna engleski. Dođe konobarici i dere se:
• Giv mi van kafurina vit varenika, giv meni, giv njemu, overder i deder naplati!

Ako žena odluči da učini čoveka srećnim, tog jadnika više niko ne može da spasi.

Bila dvojica Šiptara na derbiju, kad izbi tuča. Njih dvojica se strašno uzbude, pa prvi Šiptar upita onog drugog:
• Da uljetim?!
Onaj drugi odgovori:
• Nemoj!
Malo kasnije, prvi ponovo upita:
• Da uljetim?
Drugi odgovori:
• Nemoj još!
Posle nekog vremena, prvi Šiptar ponovo upita:
• Da sad uljetim?!
Drugi odgovori:
• Ajde, uljeti!
A prvi će:
• Kokice, kikiriki, semenke! ... Kokice, kikiriki, semenke! ...

Jednom sam probao da pronađem sebe i od tada mi se gubi svaki trag!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Razgovaraju dva studenta:
• Kad obično ideš da spavaš?
• Šta znam,  pa tako ... oko dva, pola šest ...