Da kupimo atlas

Vrati se mali Ciga iz škole i obrati se ocu: • Tato, rekla nam učiteljica da za sutra treba da kupimo atlas. • Kakav atlas, ima da ideš peške u školu kao što sam i ja išao!

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu. • Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju. • Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri? • To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba. • Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ! • Može! PUUF! I probudi se Mujo ujutro i čuje: • Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!

Zašto muške bebe više plaču kad se rađaju? • Zato što znaju da će proći još mnogo vremena dok ponovo ne vide pičku.

Plavuša na bazenu, krenula u školu plivanja pa pita instruktora: • Hoću li stvarno potonuti ako izvadite prst?

Šta je to nedefinisani osećaj? • Kada ti tašta slupa novi auto i pogine.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače: • Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam? • Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji. Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže: • A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad? • Pa nisam znala šta si nacrtô. • E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Vraćaju se Mujo i Haso kući posle dugog rata i dolaze na brežuljak odakle se vidi Mujina kuća, te ti Mujo zamoli Hasu, inače snajperistu, da vidi šta mu radi njegova Fata. Haso ti proviri kroz snajper i kaže: • Joj Mujo, eno je kara se sa tvojim komšijom. Mujo sav tužan daje Hasi dva metka i kaže: • Nju u glavu a njega u glavić. Haso ti nanišani i kaže: • Izgleda da će biti dovoljan samo jedan metak.

Uhvatio je oko struka, pribio je uza zid i tiho joj šapnuo: • Imaš li 20 evra do prvog?

Sudare se dva razroka čoveka na ulici i jedan drekne: • Pa zašto ne gledaš kud ideš? Drugi odgovori: • A što ti ne ideš gde gledaš?

Ko bude vozio sa više od dva promila alkohola, biće mu oduzet auto. Pešake će verovatno izuvati.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...