VICOTEKA

Srela se dva Ciganina iz Beograda na vašaru u Šapcu, pa će jedan:
• Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno! Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku!
• Joj brate, kol'ko su ti ukrali?
• Četrnes' novčanika brate!

Neki političar se kandidovao za predsednika. Držeći govore u predizbornoj kampanji dođe i u jedno planinsko selo:
• Do vašeg sela ću napraviti asfaltni put! Napraviću i vodovod! Izgradiću i školu!
Neko iz mase glasno dobaci:
• Ali u selu nema dece!
• I decu ću vam napraviti!

Posle sedam dana moljakanja, mali Piroćanac dobio pare da kupi jednu bombonu. Stavilo dete bombonu u usta i ne vadi je deset dana. Jedanaestog dana otac i majka se dogovore:
• Neka skine celofanče da se zaraduje dete!

Ide zli nadrkani divlji vepar kroz šumu, i naiđe na zeku, pa mu kaže:
• Ajde, mali, gubi se odatle da te ne pregazim.
• Nemoj tako - kaže zec.
• Jok, ti ćeš - kaže vepar.
• Ja sam čarobni zec!
• Šta to mene boli đoka?
• Pa, ispuniću ti tri želje.
• Crkni.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Pandur zaustavi vozača i kaže:
• Ja tebi četvrti put vičem da ti nešto curi iz kola!
Vozač će na to:
• A ja tebi opet kažem da je ovo cisterna za pranje puteva!

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća?
• U Vašingtonu!

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče:
• E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja!
Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita:
• Kog si vraga to radio?
• Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama!
• Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda.
• Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti?
• Pa, sa partizanima.

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!

Idu dve čačkalice ulicom i vide iglu. Kaže jedna čačkalica onoj drugoj:
• Vidi Robokap!