Znakovi ljubavi

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh: • Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže: • Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima! Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže: • O čemu bi hteli da razgovaramo? • U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji? • U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako? Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče: • Ne znam kako da to razumem! • Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore. Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.

Kako Zemunac dresira psa? • Sedi, brate, ispoštuj me.

Diže Srbin Crnogorki noge: • Što radiš to - pobuni se Crnogorka. • Dižem ti noge da vidim tu jebenu Crnu Goru! • Digni malo više - kaže ona - pa češ vidjeti i usranu Srbiju ...

Šta kaže plavuša kad zatrudni? • Šta me briga, možda nije moje ...

Pita učeljica: • Deco, što kasnite na čas? Perica će na to: • Zato što je zvonilo pre nego što smo ušli.

Izdajem sobu sa pogledom kroz prozor.

Došla senilna baba na autobusku stanicu da kupi kartu. Baba: • Dajte mi jednu kartu do Muda. • Bako, nema tog mesta. A baba opet: • Ma dajte mi jednu kartu do Muda! • Ali bako, nema tog mesta ... da niste mislili na Jajce?! Baba: • Joooj, jeste ... znala sam da se nešto vrti oko kurca.

Perica pita majku: • Mama, reci mi kada i gde si me poslednji put prebila?! • Zašto? • Ma, učiteljica traži da joj donesemo potvrdu o prebivalištu ...