VICOTEKA

Uspeo sam komšiji da objasnim da sam tu, kod komšinice u sobi, zbog hvatanja Pokemona, samo još da mu objasnim zašto sam bez gaća i sve će biti ok sa ženom ...

• Dobar dan, može li jedna kratka anketa?
• Naravno!
• Koji Internet koristite i da li ste zadovoljni?
• Komšijin, i jako smo zadovoljni.

Dolazi Ciganka da se prijavi za posao. Sedne ona lepo i poslovođa krene da je pita:
• Recite mi koliko dece imate?
• Pa kako da ti kažem, ... imam ih desetoro.
• Dobro, izvolite papir i ovde napišite imena vaše dece.
Uzme Ciganka papir i za svako dete napiše Rambo. Pogleda poslodavac papir i ništa mu nije jasno pa ponovo pita Ciganku:
• Izvinite, ovde ispada da se svako Vaše dete isto zove, pa kako ih zovete?
• Pa šefe, ... po prezimenu.

Tašta svom zetu za rođendan kupila dve kravate. Prvom prilikom, kada su bili svi zajedno na nekom slavlju, zet stavi jednu od taštinih kravata. Tašta, kada ga je videla, upita:
• Šta je zete, ona druga ti se ne sviđa?

Mujo i Fata u prodavnici, gledaju šta sve ima, kad Mujo dohvati neku flašicu i začuđeno će:
• Kupka za bebe sa prahom bisera? Pa mene matera kupala sa koprivom, do sedme godine nisam imao obrve!

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

U toku venčanja, sveštenik čita:
• Ko ima bilo šta protiv ovog braka, neka kaže sad ili neka zauvek ćuti!
Javlja se tihi glasić:
• Imam ja ...
A sveštenik će:
• Ćuti tu, ti si mladoženja!

Pita učiteljica decu šta je najbrže na svetu. Mali Nikola kaže:
• Metak.
Učiteljica kaže:
• Dobro, metak je brz, ali nije najbrži.
Mali štreber Slaviša kaže:
• Svetlost.
• Bravo! - kaže učiteljica.
Mala Marica romantičarka kaže:
• Misao je brža od svetlosti.
Učiteljica je oduševljena:
• Bravo, Marice.
A mali Perica kaže:
• Moj tata je još brži!
• Kako to? - pita učiteljica.
• Čuo sam kada je rekao mami: "Svršio sam brže nego što sam mislio".

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica:
• Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj.
• Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo.
• Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj.
• Odlično, ko će dalje?
Javlja se Perica:
• Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara.
Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi.
Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja:
• Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu.
Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu:
• Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!