VICOTEKA

Šeta se bik livadom, naiđe na rukavicu pa kaže:
• Kravooo, ispao ti brus!

Direktoru škole zvoni telefon:
• Halo, je li to direktor?
• Da, izvolite!
• Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara.
• U redu, a smem li da znam ko zove?
• Moja mama.

Ušao policajac u restoran. Pita on konobara:
• Izvinite, služite li papke?
A ovaj će:
• Nama su svi gosti isti. Ne pravimo razliku!

Kakva je razlika između automobila i žene?
• Nikakva, što bolje izgleda to je skuplje održavanje.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Ulazi Perica u apoteku i već sa vrata vikne:
• Imate li kondome?
• Ne viči, mali! Stani u red i pričekaj! – prekori ga apotekarka, a kad je došao na red, pouči ga - Mali, kao prvo: nije lepo to glasno govoriti; kao drugo: to nije za malu decu, i kao treće: koji ti broj treba?
Istim poučnim tonom Perica joj odgovori:
• Kao prvo: nas su u školi učili da govorimo jasno i glasno; kao drugo: ne treba mi to za decu nego protiv dece, i kao treće: sestri trebaju svi brojevi, jer ide na matursko!

Polaže Crnogorac vozački ispit, prvi put. Ulazi u auto. Unutra već sede instruktor i dva člana komisije. Seda, vezuje se, vadi 100 evra i stavlja ih više glave, kod štitnika od sunca. Član komisije iznenađeno upita:
• Što je to, jel to mito ... ?
Crnogorac:
• A nu čoče, jezik ne pregrizo, kakav crni mito!? To je za muštuluk - ko mi prvi javi da sam položio!

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
• Čoveče, šta se desilo?
• Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao.
Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je:
• Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao.  Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je:
• Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Ivica i Perica kasne na čas. Pita profesorka Ivicu:
• Gde si ti bio?
On odgovori:
• Ne znam.
Isto pitanje profesorka postavi i Perici, a on će na to:
• Ja sam bio sa Ivicom.

Kakvu sam kafu skuvao komšinici, evo još traži gaće po sobi.