VICOTEKA

Prođe Ciga konjskom zapregom na crveno svetlo, zaustavi ga policajac i kaže mu da mora platiti kaznu:
• Ali, nemam ti ja pare! – vadi se Ciga.
• Ne zanima me, zakon je zakon, moraš platiti! – odgovara policajac.
• Ali nemam ...
• Ma, moraš platiti!
I tako redom ... Na kraju kaže policajac:
• Dobro, ako nemaš pare, šta mi možeš dati pa da te pustim?
Ciga razmisli malo, pa kaže:
• Evo, imam ovde iza jednu flašu s kokosovim mlekom ... mogu ti ga dati.
• Dobro, ajde, kada nemaš ništa drugo ... – odgovori policajac, srećan što će probati kokosovo mleko koje nikada do tada nije probao ...
Popije pandur mleko i pusti Cigu ... Ovaj sedne na svoje mesto, uhvati uzde i vikne:
• Điha, Kokose!

Kako od ćurke napraviš zmiju?
• Oženiš se njome!

Perica stoji na vratima u tramvaju, preprečio babi put, pa ga ona pita:
• Jel izlaziš?
A Perica odgovori:
• Može, nazovi me oko osam sati!

Prelaze dva pandura preko železničke pruge, pa prvi pita drugog:
• Kako, bre, stoji ova vrana na žici, a ne ubije je struja?
• Nisi ti video, malopre je prošao voz i pokupio svu struju.

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu:
• Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah.
Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu:
• Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Idu ulicom Deda Mraz, veštica, glupa plavuša i pametna plavuša. Na zemlji leži sto evra. Ko će uzeti novac?
• Glupa plavuša - ovi ostali ne postoje!

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala:
• Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? 
• Imam - odgovari Crnogorac.
• A u Vojvodini?
• Tri puta više - odgovara Crnogorac.
• Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila?
• Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac.
• Pa koze - reče mu Lala.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Ko igra?
• Srbija i Crna Gora.
• Je l' protiv Hrvata?
• Baba, idi lezi ...

Idu slon i slonica i drže se za surle, u jednom momentu, ona ga pogleda i pita:
• Da li me stvarno voliš ili me samo vučeš za nos?