VICOTEKA

Dozvoliću ti da mi skineš majicu ..., pantalone ..., i gaćice ... Ali te molim da ostaviš štipaljke na žici!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali:
• Medved, ubijen kalibrom 308.
Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu:
• Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica?
Fata se izdere na njega:
• Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

Ciganka tinejdžerka:
• Alo bre, nemoj da me smaraš, zvaću dečka.
On:
• Pa zovi.
Ciganka tinejdžerka:
• Batoooooo!

Detinjstvo je završeno kada majka prestane da krije slatkiše, a otac počne da krije rakiju.

Mujo zalegao na travu u dvorištu ispred kuće i igra poker sa svojim psom. Svrati do njega Haso i malo kibicuje sa strane, pa kaže:
• Mujo, bolan, pravo dobro igra ovo tvoje pašče!
Mujo se nasmija i odgovori:
• E moj Haso, ne igra on baš tako dobro ...
Haso zbunjeno upita:
• Kako bolan, misliš ne igra dobro?
Mujo veselo odgovori:
• Kad god ima dobre karte, maše repom od sreće.

• Kako ste uspeli da doživite stotu godinu?
• Nikada se nisam raspravljala ni sa kim.
• Ali, to je potpuno nemoguće.
• Apsolutno ste u pravu.

Pita jedan pecaroš drugog:
• Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam?
• Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio.
• A šta radiš ako ti stoji uspravno?
• E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Ispraća Fata svog Muju na pecanje, rečima:
• Bolan Mujo, ako šaran bude skup, ti uzmi štuku ili smuđa!

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Putujući trgovac kuca na vrata. Otvara mu klinac sa cigaretom u ustima i čašom viskija u ruci. Trgovac ga upita:
• Zdravo, mališa. Jesu li ti tu mama i tata?
• A šta misliš?