VICOTEKA

Muškarci su kao kafa. Samo dobra kafa može da te drži budnom cele noći.

Momak u taksiju jede čokoladu i taksista mu kaže:
• To će Vam uništiti zube.
Momak odgovara:
• Moj deda je živeo 102 godine.
• Zato što je jeo čokoladu? - upita taksista.
• Ne, nego zato što je gledao svoja posla! - odbrusi momak.

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Obilazi Vučić penzionere. U opštoj gužvi i histeriji, jedna baba se oklizne i padne. Vučko pritrči i pomogne joj da ustane.
• Sinko, baš si ljubazan - reče baba - kako baba da ti se oduži?
• Bako, na sledećim izborima, glasajte za mene.
• Sine, pa baba je pala na dupe, a ne na glavu.

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Šta radi devojka između dva Slovenca?
• Smeta!

Kaže Haso Muji:
• Mujo, kažu da džentlmeni više ne postoje!
• Glupost. Pa juče sam Fati držao kišobran da ne pokisne dok je menjala gumu!

Razgovaraju dva policajca i pita jedan drugog:
• Ge si ti rođen?
• Kod kuće, a ti?
• Ja sam u bolnici.
• A što, šta ti je bilo?

Dođe Milojko kod doktora i požali se:
• Doktore, imam proliv!
Doktor mu greškom prepiše tablete za smirenje. Dolazi Milojko posle nekoliko dana kod doktora i ovaj ga pita:
• Pa, Milojko, kako ide terapija?
A ovaj mu odgovori:
• Ma, dobro je. I dalje imam proliv, ali mi je svejedno!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

• Halo, dobar dan, da li je to Društvo za zaštitu životinja?
• Jeste, izvolite?
• Pa, evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!