VICOTEKA

• Draga imaš li seksualne fantazije?
• Imam, ... vodimo ljubav na plaži, ispod palme, dok obalu zapljuskuju talasi. Svuda oko nas miris egzotičnih trava, a pored nas najslađe vino na svetu.
• A ja sam gore ili dole?
• Ne, ti si kod kuće!

Kaže Perica Jovici:
• Mnogo ti hvala za trubu koju si mi poklonio za rođendan. Sa njom zarađujem mnogo para.
• Tako dobro sviraš?
• Ma ne, tata mi svaki put plati po 5 eura da prestanem.

Deca su nasledna. Ako ih tvoji roditelji nisu imali, verojatno nećeš ni ti.

U apoteku užurbano ulazi Sosa, potpuno izvan sebe, sva u crnom i obraća se apotekaru:
• Hitno mi treba jedna tableta antiviagre!
Apotekar sav u čudu, nikada nije čuo za takav lek, čisto da dobije na vremenu dok se malo ne sabere i preispita, upita je:
• Kakva antiviagra, Soso, šta će ti to?
• Znate, moj Lala, koristio je onu viagru, i dobro mu je činila ... dok je bio živ ... šmrc ... ali sada ne možemo da zatvorimo sanduk pa sam mislila ...

Dolazi zeka u kafanu i vidi da je neko parkirao auto na njegovo mesto, popizdi, uskače u kafanu i drekne:
• 'Alo bre, ko je parkirao na moje mesto?
Na to ustaje meda i kaže:
• Ja sam.
A zeka će na to:
• Aauuuu, al' si ga parkirao, svaka ti čast!

• Halo, dragi, ... je l' me voliš?
• Na sastanku sam, kupi slobodno!

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Predloži Lala Sosi:
• Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća?
• Može. A kako se to igra?
• Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Zašto se patuljci stalno smeju dok igraju fudbal?
• Zato što ih trava golica po jajima.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.