VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže žena programeru:
• Dragi, ja hoću da imamo dete.
Programer:
• OK, lezi, sad ću da ga instaliram!

Pričaju dve plavuše. Prva kaže:
• Doktor mi je rekao da narednih par nedelja živim samo na jabukama.
Druga kaže:
• A što ako padneš?

Što se tiče tih 'aftersex selfie', samo nešto da Vam kažem:
• Jebo Vas takav seks, kad posle samo par sekundi znate gde Vam je telefon.

Šta je to autobus?
• To je prevozno sredstvo koje ide 10 puta brže kada trčiš za njim, nego kada si u njemu.

Dolaze doktori u zatvor, u kontrolnu posetu zatvorenicima, da vide kakva im je probava. Kod prvog zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Sinoć!
• Kakva?
• Tvrda!
Kod drugog zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Jutros!
• Kakva?
• Mekana!
Kod trećeg zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Prekosutra!
• Kakva?
• Električna!

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno.
• Vi ste lekar?
• Ne, ja sam obućar.

Najsigurniji način da raskineš sa nekim je da ga pozoveš u McDonalds. Nemaju viljuške, oštre noževe, ni teške tanjire, a uvek možeš da se sakriješ iza nekog debelog deteta.

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi:
• Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ...
• Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.