Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Huso radio kao sluga kod nekog bogatog bračnog para u Americi. Jedne noći njih dvoje odoše na neku zabavu, a njemu dali slobodno veče. Oko ponoći otvaraju se ulazna vrata, Huso iz dnevne sobe panično upita: • Ko je? • Ja sam! - kaže gospođa i nastavi - Vratila sam se ranije, bilo mi je dosadno, a muž je ostao da pije sa svojim dosadnim prijateljima! Kada je ušla u sobu zateknu Husu kako pijucka pivo, jede čips i gleda porniće na TV-u. Njoj odmah počne srce ubrzano da lupa, pa ga uzbuđeno upita: • Huso, da li bi mogao da skineš moju haljinu? • Odmah gospođo! Malo kasnije: • Huso, da li možeš sad skinuti moje haltere i mrežaste čarape? • Naravno gospođo! • Huso, da li bi sad skinuo moje gaće i grudnjak? • Evo odmah, gospođo! • Huso, poslednji put te upozoravam, bićeš otpušten ako te još jednom uhvatim da nosiš moje stvari.

Sretnu se dve Mostarke, pa kaže jedna drugoj: • Šta je bona, što me ne pitaš šta ima ... • Pa šta ima? • Ma šuti bona, ne pitaj me ...

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva: • Jutros mi je ruža procvetala. Počne da se otkopčava i opet krene: • Jutros mi je ruža procvetala. Kad će deda na to: • Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Pita učiteljica Pericu: • Koja je razlika između muškarca i žene? Perica će na to: • Pa, vidite učiteljice, koji broj cipela nosite Vi? • 38. • A vaš muž? • 42. • Eto vidite, razlika je između nogu.

Nikad ne dozvolite da Vam se svekrva ili tašta zove Nada, jer nada poslednja umire.

Sudija pita optuženog kog su uhvatili u krađi: • Jeste li oženjeni? • Nisam i nikada neću biti! Sudija će na to: • Ne mogu da verujem, tako pametan, a ipak krade!

Razgovaraju Lala i Sosa: • Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš? • Pa praškom za pranje, Lalo. • A je l' stavljaš još nešto? • Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo? • Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar: • Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu. Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina: • Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?! Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar: • Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti? Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona: • Pa što me sad udaraš, nisam srkala? A Mujo joj odgovara: • Kad se samo setim kako si srkala ...

Vrati se Lala kući i zatekne Sosu golu na krevetu. • Iju, Soso, pa šta radiš tu gola? • Pa, eto, kad nemam šta obući - odgovori Sosa. • Kako nemaš, vid' ovi' 'aljina! Otvori Lala orman i počne da nabraja: • Vidi ih: jedna, dve, tri... zdravo, komšija ..., četiri, pet ...

Ide Haso ulicom i vidi kako Mujo pokušava da se obesi. Pita on njega: • Alo Mujo, sto se vešaš, šta je tebi? • Pa, ostavila me žena. • Aha, ali žašto se vešaš oko stomaka, a ne oko vrata? • Pa, probao sam oko vrata, ali me guši!