VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Izbacila sise i dupe na profilnoj, i misli da ću je ja prihvatiti. ... Naravno da hoću.

Sa čim' Ciga jede pljeskavicu?
• Sa zadovoljstvom!

• Doktore, boli me leva noga!
• To ti je od starosti ...
• Doktore, i desna je isto godište, pa ne boli!

Priča Mujo Hasi:
• Zamisli, Haso, komšija je pozvonio na moja vrata u tri ujutro. Toliko sam se uplašio da mi je bušilica ispala iz ruke ...

• Tata, izlazim sa prijateljima.
• Ne ideš ti nigde dok ne skineš tu mini suknju!
• Ma daaaaj! Šta onda da obučem?
• Bilo šta drugo, Miloše!

Trči Fata, nosi sina na rukama i kuka:
• Mujo, Mujo! Šta da radim? Mali progutao metak!
Mujo se baci u stranu i drekne:
• Ne okreći ga prema meni, jeb'o ti on mater!

Neke muške izreke:
• Maznuo bi je ko Ciga tonu bakra.
• Trpao bi u nju ko siromah u torbu.
• Olizao bi je ko dete poklopac od eurokrema.
• Složio bi je ko metar drva.
• Raširio bi je ko sat na devet i petnaest.
• Primila bi ga ko saučešće.
• Pocepao bi je ko nepismen novine.
• Zgužvao bi je ko regrut poziv za vojsku ...

Pozlilo starom dekici i završio na hitnoj. Nakon kratkog pregleda doktor kaže:
• Vodite ga u mrtvačnicu!
Na to deda poskoči:
• Pa nisam ja još mrtav!
• Pa nismo još ni stigli - mirno odgovori doktor.

Kratkovidi profesor šeta pogledom po učionici, zatim uperi prst u jednog koji je stajao pored prozora:
• Ti, pored prozora! ... Ponovi šta smo učili na prošlom času!
• Ma otkud znam ...
• Kako ne znaš? Zašto sinoć nisi obnovio lekciju?
• Pa ... sinoć sam igrao poker sa prijateljima, pa smo malo cugnuli, pa smo zaglavili jutros do tri ...
• Šta?! – zagrcnu se profesor.
• Pa šta ti radiš ovde, nesrećo jedna?!
• Ja? Pa ... poslali me iz firme da popravim radijator ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.