Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će: • Dobar dan, profesore. Perica kaže: • Dobro veče, profesore. Jovica pita: • Zašto veče? A Perica će: • Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Zove Mujo Fatu telefonom: • Alo, Fato, gde si? • Eto me u Zvorniku na Savi. • Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?! • Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Dođe Perica kući, a mama ga pita: • Sine, kako je bilo u školi? • Napeto! • Šta to pričaš, kako napeto? • Tako, spasao sam učitelja! • Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako? • Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu! • I ti si ga na to upozorio? • Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Sedi zeka na obali reke, puši, pije i peca. Prođe lija na novom harliju: • O, lijo, ima se, može se! - kaže zeka. • Znaš šta, zeko, ja ne pušim, ne pijem, tako uštedim pare i, eto, kupim harlija. Tako oni završe razgovor. Sledećeg dana zeka opet na obali reke, puši, pije, oko njega 20.000 konzervi, ... i peca. Prođe lija u crvenom ferariju: • O, lijo, ima se, može se! • E, pa ja ne pušim i ne pijem, tako uštedim pare i kupim ferari! Tu opet završe razgovor. Sledećeg dana lija kod kuće pere svog ferarija, kad ... proleti zeka u avionu: • O, zeko, ima se, može se! • E, lijo, ja prodao ambalažu!

Plavuša radi u restoranu kao konobarica. Zazvoni telefon: • Hteo bih za večeras da naručim sto za osam osoba. Plavuša će na to: • Opet vi! Već sam vam pet puta rekla da ne prodajemo namještaj!

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine. • Kako ste došli do tog zakjučka? • Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.

Sećas se kada smo bili deca, kada smo se vozili u automobilu, i kad sam ja izbacio guzicu kroz prozor, a ti glavu, i svi su mislili da smo blizanci!

Učiteljica pita Pericu: • Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme? • To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Odbrojava sudija bokseru koji je u nockdown-u, a dovikuje baba iz publike: • Neće ti taj ustati, znam ga ja iz autobusa!

Uđe Perica u pekaru i pita pekara: • Što vam je hleb ovako tvrd i suv? Na to će pekar Perici: • Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen! • Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.