VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Došla neka baba do kioska, kod sebe je imala neke novčiće i pitala je prodavca šta može za njih da kupi. Prodavac joj odgovori:
• Baba, sa ovim krupnim i možeš nešto da kupiš, ali sa ovim sitnim možeš samo da se jebeš.
A baba će na to:
• Sinko, rasitni mi te krupne!

Otac kupi robota koji ti opali šamar ako lažeš. Odluči se da ga isproba za vreme večere. Otac:
• Sine gde si bio pre podne?
Sin:
• U školi, tata.
Robot opali šamar sinu. Sin:
• OK, bio sam kod prijatelja, gledali smo DVD.
Otac:
• Šta ste gledali?
Sin:
• Kung Fu Pandu.
Robot opet opali šamar sinu. Sin:
• OK, gledali smo pornić.
Otac:
• Štaaaa? Ja u tvojim godinama nisam znao ni šta je to.
Robot opali šamar ocu. Mama:
• Ha ha ha, ha vidi se da je tvoj sin.
Robot opali šamar mami.

Sasvim je logično da u Kini nema pasa lutalica. Ni u Srbiji nema prasića lutalica.

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

• Kako da je osvojim, brate?
• Pa budi joj sve!
• Pa budio sam joj i majku i oca i brata i sve u kući.

Otišao Mujo u padobrance. Treba da skače po prvi put, ali kaže on svom nadređenom:
• Sanjao sam sinoć moju tetku i ona mi je rekla da mi se padobran neće otvoriti.
• Daj ne lupetaj Mujo. Evo ti moj padobran, ako ne veruješ da će se otvoriti, a ti meni daj svoj.
Skoči Mujo i njemu se otvori padobran. Kad pokraj njega nešto proleti:
• Mujooo!!! Jebem ti tetkuuuuu ....

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Razgovaraju dve gluve babe:
• Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak?
• Ma jok, bre, danas je četvrtak.
• A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Student koji je pao na ispitu stoji ispred Vukovog spomenika i kaže:
• E, moj Đuro, i tvoj Gorski vjenče, zbog vas ja danas padoh na ispitu.