VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kako se deli slinarstvo?
• Na rudarstvo, vajarstvo i streljaštvo!

Vrhunac pijanstva je kad uđeš u taksi i taksista te pita:
• Gde ćeš?
A ti mu kažeš:
• Šta te briga!

Šta je to trenutak istine?
• To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Razgovaraju ministri policije Nemačke, Amerike i Srbije. Kaže nemački ministar:
• Naša policija svako krivično delo ili zločin razreši i otkrije počinioca najkasnije za nedelju dana!
Amerikanac kaže:
• Naš FBI to uradi još brže, za maksimalno tri dana!
Na to će srpski ministar:
• A naša policija je toliko efikasna da učestvuje već u samom činjenju krivičnog dela!

Momak i devojka u krevetu:
• Pa, počni već jednom, život je kraći nego što misliš - reče devojka.
• Pa, primakni se malo bliže, i on je kraći nego što misliš - odgovori momak.

• Ćao lutko, imaš li dečka?
• Ne.
• Zbog čega?
• Zbog muža.

Sede Mujo i Haso na obali, pecaju i pijuckaju pivo.
• Mislim da ću morati da se razvedem - reče Mujo - žena sa mnom već dva meseca ne progovara ni reč.
Haso otpije gutljaj pa će:
• Razmisli, nije lako opet naći takvu ženu.

Pričaju dvojica komšija:
• Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu?
• Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Svaka žena treba da zna - ručak je ukusniji ako se sprema ređe!

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče:
• Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100!
• To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka.
Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče:
• Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova!
• Pa da sine, to je zato što si Bosanac.
Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva:
• Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac?
• Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.