VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Stariji čovek u kupeu voza kaže svom saputniku:
• Kako je čudno obučena ta devojka!
• Pogrešili ste, to je moj sin!
• Vi ste mu, znači, otac?
• Ne, ja sam mu majka!

Došla bakica u prodavnicu kompjutera i kaže trgovcu:
• Kupila sam kod Vas ovu podlogu za miševe, ali ona ne radi!
• Nemoguće! Na podloge nam se još niko nije žalio! Možda je Vi nepravilno koristite.
• Ja sam je stavila u šupu još pre mesec dana, a ona još ni jednog miša nije ulovila!
Trgovac ćuti zapanjen, a jedan kupac koji se tu zatekao reče:
• Bako, ova podloga ne služi da lovi miševe, nego da miševi obrišu noge pre nego što uđu u šupu!

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Muž, zavaljen na fotelji, doviknu ženi:
• Daj Milena, pogledaj šta je tom detetu?! Mnogo se dere!
• Pa, šta `oćeš, ... možda da ga stavim na vibraciju?

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare.
Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično.
Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže:
• Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

Zašto među šumarima nema žena?
• Pa, kad ne mogu da sačuvaju ni svoju šumicu, kako će tek državnu?!

Ide plavuša ulicom i naiđe na neku ženu, pa joj se obrati:
• E, gde si, Tanja, dugo se nismo videle ...
Na to će žena:
• Izvinite, ali ja nisam Tanja.
A plavuša će:
• Ju! Čak si i ime promenila!

Sestra doziva doktora:
• Doktore, dođite brzo, simulant iz sobe 110 je umro!
A doktor će:
• E, sad je stvarno preterao!

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

Na sudu, sudija pita optuženog:
• Pa dobro, čega se poslednje sećate pre nego što ste nožem izboli 12 osoba?
• Neko je naručio Medu Brundu od Slavice Ćukteraš, na svadbi ...