Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac: • Zašto plačeš? • Dobio sam jedinicu. • Zašto si dobio jedinicu? • Nisam znao šta su vlast, država i narod. • Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka. Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri: • Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Kako se na Turskom kaže peder? • U čmar aga!

Pita psihijatar pacijenta: • Ko si ti? • Ja sam Napoleon. Meni je sam Bog rekao da sam Napoleon! Iz čekaonice se čuje: • Laže! Ništa mu nisam rekao ...

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

Međunarodno takmičenje vatrogasaca. Nagrada za 1 mesto - 100.000 € Situacija sa zapaljenom zgradom: 1. Američki vatrogasci stupaju u akciju ... vozila zauzimaju položaje oko zgrade ... požar ugašen za 25 minuta. 2.Nemački vatrogasci ... isti scenario ... vozila oko zgrade ... vatra ugašena za 23 minuta. 3. Bosanski vatrogasci ... vatrogasni FAP uleće kao furija pravo u prizemlje zapaljene zgrade probijajući zid, iskaču vatrogasci iz kamiona i udaraju lopatama, jaknama, bacaju zemlju, galama, vika, jauci ... vatra ugašena za 6 minuta. Okupljeni novinari pitaju bosansku ekipu: • Neverovatan poduhvat, na šta ćete potrošiti osvojenu nagradu? jedan od vatrogasaca odgovara: • Paaa, ... prvo ćemo morati da kupimo kočnice za FAP-a, mater jebem i njemu i onom što ga je sjebao!

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče: • Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata. A Haso će: • Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

Ulazi deda u autobus i moli nekog dečka da mu ustupi mesto, žaleći mu se kako ga bole noge. Mladić mu odgovara: • Jesi li ti ustajao starijima dok si bio mlađi? Starac odgovara: • Da, još kako! A mladić će na to: • Pa zbog toga te i bole noge!

• Tata, planiram da se bavim organizovanim kriminalom - reče Perica. • Privatni sektor ili državni? - upita otac.

Sreću se dva drugara posle dužeg vremena: • Ej, gde si, kako si, šta radiš? • Evo doktoriram na Megatrendu, a ti? • Ja sam inženjer medicine. • Kako, šta ti je to, to ne postoji? • Pa ti si prvi počeo!