Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će: • Dobar dan, profesore. Perica kaže: • Dobro veče, profesore. Jovica pita: • Zašto veče? A Perica će: • Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Hoda Mujo ulicom, a iz dupeta mu viri kifla. Zaustavi ga Haso i pita: • Što ti ta kifla viri iz guzice? Mujo odgovara: • Bio sam kod zubara, pa mi rekao da naredna dva sata jedem samo na drugu stranu!

Zaposli se Fata, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jednog dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu: • Fato, koja ti je lozinka na kompjuteru? • Velkom - odgovori Fata. Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Probaju 'VELKOM' - neće. 'VELLCOME', 'WELKOM' - ništa neće. Zovu oni Fatu ponovo: • Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka? • Pa jedno - kaže Fata. • Pa kako jedno, bona, koje je to slovo? • Pa, vel'ko M!

Pošao Ciga da ilegalno pređe granicu. Šunja se tako on pod okriljem noći. Kad je već mislio da je prešao, sinuše reflektori i opkoliše ga vojnici: • Gde si pošao? - zagrme jedan od njih na Cigu. • E, jebiga, sad nigde!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

• Jesi li čuo da Rusi zavrći gas? • Ma ćuti, bolje Rusi da zavrću nego Nemci da puštaju gas.

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje: • Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu. Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora: • Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me. • Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Dva pedera u "poslu", kad će jedan od njih: • Brate, ja bi sišo. • Pa siši, ko ti brani!

Došla tašta u posetu kod kćerke i zeta. Pita je zet: • Koliko ostajete? Tašta odgovara: • Dok Vam ne dosadim. • Što tako kratko? - upita zet!

Šta je to nesporazum? • Zovneš komšinicu na kafu. Ona dođe, popije kafu i ode.