Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Zašto su bebe iz epruvete najlepše? • Zato što su ručni rad.

Kako se zovu ljudi koji uzimaju drogu? • Policajci i carinici.

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda: • Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi? • Jesmo, sine. • A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda? • Da, i oni su skroz beli medvedi. • Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli? • Jesu sine. • Hm, ... a njihovi roditelji? • Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved? • Zato što sam se smrzao kao pička ...

Došao čovek sa zgodnom ženom u hotel, naručio sobu i bocu šampanjca. Recepcionar ga upita: • Želite li nešto za suprugu? • Oh da, jednu razglednicu s markicom!

Sreli se lopov i pijanac u parku. I onako, počne priča kad će lopov: • Znaš prijatelju, ja sam ti kleptoman. • A šta ti je to? – pita pijanac. • To znači da ja volim da kradem. A na to će pijanac: • Ma prijatelju i ja sam ti klaustofobičar. • A šta je to? • To ti je strah od zatvorenog prostora. Na primer, kren’o si u kafanu al’ te je strah da je možda zatvorena.

Bio Mujo u depresiji celog dana. Koliko god se trudio, nikako da se oraspoloži. Krivica i osećaj srama su preveliki. Stalno u sebi čuje glasić: • Mujo, ne brini se, pa nisi ti ni prvi ni poslednji doktor koji je spavao sa pacijentkinjom. Uostalom, čak nemaš ni curu ... A onda se javi drugi glas koji kaže: • Mujo, ti si veterinar ...

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se! • Odmah da mi se izviniš! • Molim? • Šta moliš, hoću izvinjenje! • Za šta da ti se izvinim, aman!? • Izvini mi se odmah! • Pa šta sam loše uradio?!?! • Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah! • Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!? • Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?! • Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ... • E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Google mora da je žensko. Ima odgovore na sva pitanja.

• Doktore, kada ćete znati šta mi je? • Sutra, ... posle obdukcije.

Došao čovek kod sveštenika da se ispovedi: • Oče, grešio sam. • Pa šta si uradio? • Oženio sam se! • Ali to nije greh. • Nema veze, oče, ja se ipak kajem.