Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže profesor studentu: • Kolega, ne možete spavati na mom predavanju! Student odgovori: • Možda bih i mogao da ste malo tiši!

Prodajem ključeve od tuđih stanova. Šifra: Podstanar.

Kaže Perica mami: • Zašto si mi donela sir sa rupicama kad znaš da ga ne volim?! A mama će na to: • Pa ti pojedi sir, a rupice ostavi!

Moram priznati da današnje žene imaju mnogo veća muda od većine muškaraca, ... a i brkove, takođe.

Pita učiteljica Pericu: • Po čemu je Severni pol dobio ime? • Pa, po Severini - odgovori Perica!

Kako zovu plavušu koja ne puši? • Ma, ne zovu je uopšte!

Mujo bio šegrt u kovačkoj radnji. Kaže majstor kovač Muji: • Sada ću kliještima uzeti užarenu potkovicu iz peći i kad ti klimnem glavom, ti čekićem udari po njoj ... Ne zna se šta je kovač rekao Muji kada se osvestio!

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita: • Kakve su tamo žene? • Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena. • Kako dve? • Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku. • A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata. • E, ti si Fato, harmonika!

Zašto svatovi trube kada su u koloni: • Da svi vide budalu koja se ženi!

• Kako da je osvojim, brate? • Pa budi joj sve! • Pa budio sam joj i majku i oca i brata i sve u kući.