VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita muž ženu:
• S kim si pričala dva sata pred vratima?
• S komšinicom, nije imala vremena da uđe.

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

Ona kaže:
• Daj mi ga, skroz sam vlažna!
On joj odgovara:
• Možeš da vrištiš koliko hoćeš, ali kišobran je samo moj!

Juri policajac Cigu i viče za njim:
• Stani, Cigo!
Ciga odgovori:
• Stani ti, tebe niko ne juri!
• Ma, stani hoću nešto da ti kažem!
• Neka hvala, ne moramo mi Cigani baš sve da znamo!

Muž bez žene je kao kuče bez buva - može da živi, ali mu je dosadno.
Žena bez muža je kao buva bez kučeta - može da živi, ali nema koga da jede.

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Razgovaraju dva studenta:
• Kad obično ideš da spavaš?
• Šta znam,  pa tako ... oko dva, pola šest ...

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Udala se Fata i prvo jutro kad je ustala, sela je da popije kafu sa svekrom. Kaže on njoj:
• Hajd' naspi mi malo vode i donesi!
Donela ona vodu i pita on nju:
• Je l' otekla malo?
• Jest' babo, ne mogu da sedim!

Plavuša se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi. Prvi put kada je vodila decu na čas fizičkog vaspitanja, primetila je da se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste.
Nakon nekog vremena primetila je da dečak još uvek stoji sam. Ponovo mu je prišla i pitala ga:
• Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica? 
• Može! - reče dečak.
• Dobro, onda mi reci zašto se svi igraju, a ti ovde stojiš sam?
• Ja sam golman - reče dečak.