Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Bio Ciga u ratu i stavili ga u rov. Iz rova svi pucaju, samo Ciga leži u rovu i ne diže glavu. Pita ga kapetan: • Cigo, što ti jedini ne pucaš? A Ciga mu kaže: • Gospo'n kapetan, ja ih tol'ko mrzim da ne mogu očima da ih gledam!

Učiteljica kaže Perici: • Pobogu, Perice, tako si mali, a već pušiš! • Nije to ništa, učiteljice, ja sam već radio i one stvari. • Iju, pa koja je to SREĆNICA bila? • Ne sećam se, bio sam mrtav pijan!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime. • Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini. • Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe. • A zašto bi joj ti sad menjao ime? • Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Kada je Pinokio shvatio da je od drveta? • Kad se zapalio masturbirajući.

Žena je otišla u Brazil na dvonedeljnu obuku na koju ju je poslala firma. Muž ju je odveo na aerodrom i poželeo srećan put. Žena je na to odgovorila: • Hvala ljubavi, šta želiš da ti donesem kao poklon? Muž se nasmejao i rekao je: • Brazilku, he-he. Žena ništa nije rekla i otišla je da se ukrca u avion. Posle dve nedelje, muž je otišao da je pokupi na aerodromu i upitao ju je: • Kako ti je bilo na putu, srculence moje? • Sjajno, hvala. • A šta je s mojim poklonom? • Kakvim poklonom? • Pa, ... poklon koji sam ti tražio, znaš, ... Brazilku, he-he. • Ah, to. Vidiš, učinila sam sve što sam mogla. Sad moramo da čekamo devet meseci da vidimo hoće li biti Brazilka ili ... Brazilac.

Rešava Zemunac ukrštene reči: Luka u Španiji, 7 slova? • Bojović.

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno. • Vi ste lekar? • Ne, ja sam obućar.

Pita žena Cigu: • Kako ono beše, u koji WC treba da uđem, u onaj što piše "M" ili u onaj gde piše "Ž"? Ciga se već iznervirao: • Ajoj, glupa ženo! Ti ideš u onaj gde piše "M" jer si Madam a ja idem u onaj gde piše "Ž" jer sam ja Žentlmen!

Ako su Cecu stavili u čitanku, onda bi Aca Lukas trebalo da ide u udžbenik hemije.