Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Kako da je osvojim, brate? • Pa budi joj sve! • Pa budio sam joj i majku i oca i brata i sve u kući.

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare. Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično. Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže: • Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

Nemati vaginu ne znači imati muda.

Ko zviždi za ženama starijim od 40 godina? • Samo ekspres lonac!

Baba otišla kod doktora i kaže: • Doktore, kupila sam novi slušni aparat! • Odlično! Inače, kako vam je muž? • Ma jeftino! Samo 10 eura!

Volite svoje žene, jer nikada ne znate šta mogu da Vam stave u večeru.

• Dobra ti ova rakija, od koga je? • Od komšije. • Je l' prodaje? • Jok, ostavlja podrum otključan.

Razgovaraju dva oženjena muškarca srednjih godina: • Bože, što ovo vreme leti! • Bome, imaš pravo. Eto, dva puta kresneš ženu i prođe godina.

Pita učiteljica malog Cigu: • Ti se kupaš. Koje je to vreme? Ciga: • Nepostojeće!

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina. Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso: • Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!