Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže: • Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Ovi mu kažu: • Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš. Otišao đavolćić u Englesku i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Ovi njemu kažu: • Idi u Nemačku, tamo ti se krade. Ode đavolćić u Nemačku i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Nemci će njemu: • Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš. Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!

Kaže Nik Vujičić Saši Matiću: • Hoćeš da dobiješ šamar? A ovaj će ljutito: • E baš bih voleo to da vidim!

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče: • Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?! • Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed. • To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju? • Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Tražio Crnogorac posao. I kaže ti on: • Daj mi neki pos'o, al' da ništa ne radim. I tako ti on nađe pos'o portira na groblju. Nakon dva radna dana da on otkaz. Kaže mu otac: • Sokole, što dade otkaz, jadan ne bio? • MA JEBEM TI TAKAV POS'O, TAMO SVI LEŽE, A JA JEDINI RADIM!

Perica i njegov otac poveli svoje dve krave, belu i crnu, u susedno selo da ih bik oplodi. Kada su stigli, otac ostavi Pericu da pazi da krave budu oplođene, a on ode u kafanu na piće. Nakon pola sata, utrča Perica u kafanu sav zadihan i reče ocu: • Tata, da si samo video kako je bik jebo belu kravu! Otac mu opali šamarčinu, istera ga iz kafane i poče da viče: • Pa, jesi li ti normalan! Kako se to izrazavaš pred ljudima! Ne kaže se bik jebo kravu, već da ju je "iznenadio". Hajde sad nazad u štalu i pazi šta ćeš reći sledeći put! Nakon izvesnog vremena, utrčava Perica opet u kafanu: • Tata, da si sad video kako je bik iznenadio crnu kravu! A otac, sav ponosan, upita: • Kako sine? • Opet jebo belu!

Škola iz perspektive đaka: • U školi učiš: 2 + 2 = 4 • Za domaći zadatak dobiješ: 2 + 2 - 1 = 3 • Na kontrolnom dobiješ: Lete 2 ovce, jedna žuta, druga desno. Koliko košta kilogram sira, ako jež ima 7 godina?

• Draga, šta ima za ručak? • IKEA sendvič! • Kakav je to ... ? • Svi sastojci su u frižideru, samo ga sastavi!

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče: • Papira, papira, dajte mi papira! A jedan iz žbunja dovikne: • Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Optimistično je to što baba gleda "Malu nevestu", bez obzira što neće da dočeka kraj serije.

Sede Muja i Fata na kauču i gledaju televiziju, pa Muja upita: • Fato, bona, kol’ko si ti mene puta prevarila? Fata ćuti i sedi, a Muja opet pita: • Fato, ajd’ reci, bona ... Fata i dalje ćuti, a Muja će nervozno: • Fato, bona, jel’ čuješ šta te pitam? Fata ljutito odvrati: • De ćut’ malo, stalno me prekidaš dok brojim!