VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kada ti sreća okrene leđa, možda samo želi da je raskopčaš.

Kad Jorgovanka kaže da je dinar stabilan, evro skače od sreće.

Doktoru zazvoni kućni telefon kojim ga prijatelji zovu na kartanje. Javlja se i vikne:
• Dolazim odmah!
Žena ga upita:
• Dragi, zar je tako hitno?
• Veoma hitno, draga! Već su tri doktora tamo!

Došao čovek kod sveštenika da se ispovedi:
• Oče, grešio sam.
• Pa šta si uradio?
• Oženio sam se!
• Ali to nije greh.
• Nema veze, oče, ja se ipak kajem.

Srbin na hrvatskoj graničnoj kontroli. Carinik mu uzima lične podatke. Komuniciraju na engleskom. Dođoše tako i do zanimanja, pa carinik upita:
• Occupation?
A Srbin odgovara:
• No, no ... just visit!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Svet je sastavljen od protona, elektrona, neutrona, i ... poltrona.

Mujo i Haso došli u policiju da izvade novu ličnu kartu. Kako su obojica nepismeni, rekli su im da se potpišu kažiprstom. Mujo se potpisa kažiprstom, a Haso stavi palac.
• Bolan, to nije kažiprst - kažu mu u policiji.
• Ali ja se zovem različito od Hase! - odgovori Mujo.

Anketa, negde na ulici:
• Da li očekujete bolji život u 2017-oj godini?
• Da! Sigurno će da puste na RTS-u.

Na kraju sastanka šef pita:
• Ima li ko kakvih pitanja?
A radnik će:
• Imam ja. Šefe, jebeš li ti išta osim nas?