Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Razgovaraju dva prijatelja, pa kaže prvi: • Nešto se razmišljam, ... ako je moj rođendan tačno devet meseci posle ćaletovog rođendana, ... pa znaš li ti šta sam ja onda? • Šta? • Pa, ja sam rođendanski poklon, kapiraš ...

Čovek na samrtnoj postelji kaže lekaru: • Doktore, molim Vas da napišete da sam umro od side. • Zašto, pobogu? - upita doktor. • Pa, kad umrem da mi niko ne jebe ženu, a ovi što su je već jebali nek se useru od straha.

Pitagorina teorema na fejsu: • Veličina dekoltea na profilnim slikama, direktno je proporcionalna broju prijatelja na fejsbuku, a obrnuto proporcionalna stepenu pismenosti.

Leži Lenjin na samrtničkoj postelji i razmišlja kome da preda vlast posle svoje smrti. Okupljeni predlažu mladog Staljina, ali Lenjin vrti glavom i kaže: • Mlad si i uporan, ali brinem se hoće li narod ići za tobom? • Ništa se ne sekiraj - kaže Staljin. Ko ne bude išao za mnom, ići će za tobom!

Telefon zvoni noću ... Mujo reče: • Ako je to za mene onda reci da nisam kod kuće. Fata odgovara pozivaocu: • Mujo je kod kuće. Mujo ljutito viknu: • Pa jesi li ti normalna?! Fata odbrusi: • Ćut' bolan, to je za mene!

Hvali se Mujo pred jaranima: • U kupatilu smo stavili WC šolju od mermera, sa bronzanim nitima, ... ima elektro podizanje ... Haso će na to: • Sigurno će vam govno biti veoma zahvalno!

Dve plavuše putuju autobusom za Beograd i pričaju, a Lala prisluškuje razgovor: • Sinoć mi je bio dečko ... pa smo slušali muziku ... pa me je poljubio u obraz ... pa smo jeli ... pa smo pili sok ... pa smo gledali film ... pa me je mazio ... U neko doba vikne Lala, vidno iznerviran: • Ta kaži već jedared je l' bilo seksa il' nije! Trebô sam sići tri stanice ranije, a sad ću stići i do Beograda!

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će: • Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš. Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim: • A čitanje, vuče? Na to vuk odgovori: • Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Ljubav na srpski način: Prijaviš se u „Domaćine, oženi se“, pa u „48 sati svadba“, onda u „Vreme je za bebe“ i na kraju u „Menjam ženu“.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori: • Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću! • Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu. Dođe kum: • Kume, osećaš li nešto? • Jok. • Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš. • Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.