Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita Fata Muju: • Mujo, gde su Alpi? Mujo će zbunjeno: • Alpi? Ne znam Fato, pa ti si zadnja spremala sobu.

Ide Lala ulicom, ispod oka mu golema modrica. Sretne ga Spira, pa ga pita: • Ta, šta ti se to dogodilo? • Zviznula me Sosa! • Ta, čime tako krvnički? • Paprikom! • Ta nemoj me zajebavati, ne može ti njome nadenuti tolku šljivu. Kaka je to paprika? • Konzervirana!

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Ulazi pijandura u kafanu i viče sa vrata: • Srećna Nova godina! Konobar mu odbrusi: • Budalo jedna, koja Nova godina, sad je septembar! Pijandura se zatetura i uhvati se za glavu: • Joooj, žena će me ubiti, nikad tako kasno nisam došao kući s proslave!

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka: • Molim te, medo, prošvercuj me preko grane. • Ne mogu, zeko, kako ću bre ... • Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ... • Dobro, ajde. Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže: • Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu? Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče: • A to, to mi je zekina slika ...

Toliko je sve poskupelo, da ću i električne cigarete morati da pušim samo kada je jeftinija tarifa za struju.

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče: • Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?! • Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed. • To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju? • Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Na času biologije nastavnik upita Pericu: • Znaš li, Perice, bar jednog sisara koji leti? • Znam: stjuardesu - odgovori Perica.

Pacijent se žali doktoru: • Doktore, kosa mi opada. Imate li nešto da je sačuvam? Doktor: • Šta kažete za jednu kartonsku kutiju?

Idu slon i miš preko visećeg mosta. Puče lijana, rasturi se most i oni padoše u reku. Dok su se izvlačili na obalu, miš će ljutito: • Pa jesam li ti rekao, budalo, da prelazimo jedan po jedan!