VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Dobio muž premiju na lotou, vraća se kući i kaže:
• Ženo, pakuj se. Dobio sam premiju na lotou!
• Šta da pakujem, letnju ili zimsku garderobu?
• Ma, pakuj se u pizdu materinu, da te ne vidim više!

Srela se dva Ciganina iz Beograda na vašaru u Šapcu, pa će jedan:
• Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno! Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku!
• Joj brate, kol'ko su ti ukrali?
• Četrnes' novčanika brate!

Vraćaju se dve žene sa proslave 8. marta i onako pijane, uđu u groblje da obave nuždu. Jedna se obriše gaćama i baci ih, a druga se obriše trakom sa venca koji je stajao pored nje.
Sutradan, našli se njihovi muževi u kafani. Kaže jedan:
• Zamisli ona moja sinoć došla kući pijana i to bez gaća!
• Nije to ništa, moja je došla sa gaćama ali kada ih je skinula, viri traka, a na njoj piše: "Nikada te nećemo zaboraviti: Marko, Pera, Žika, Laza, Steva, Vlada, Zoran, ... i cela uprava FK Pobeda!"

Mujo i Fata razgovaraju posle pokušaja seksa:
• Ovo mi se nikad nije dogodilo!
• Mujo moj, događa se to i drugima.
• Drugima da, ali meni ne!
• Pa ni meni se testo ne digne svaki put ...
• I šta radiš?
• Umesim drugo.
• Ali ja nemam drugog?
• Imam ja!

• Zašto mi zakazujete kada trenutno nema nikoga?
• Gospodine, dođite za dve nedelje, kada Vam je zakazano, isto neće biti nikoga.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja!
P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!

Rešio sam da, konačno, nešto promenim u svom životu. I tako, ... odem i promenim pet evra.

Pita Mujo Hasu:
• Šta bi Haso uradio kada bi tvoju Fatu u šumi napao medved?
Kaže Haso:
• Ja se nebi mešao, baš me briga, sam je napao, sam neka se i brani!