VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita otac Pericu:
• Sine, jesi li popravio onu jedinicu iz matematike?
• Nisam tata, dnevnik je ostao kod učitelja.

Upisao sin glumu. Posle par meseci, sav srećan dolazi kući.
• Mama, tata, uspeo sam! Dobio sam ulogu!
• Kakvu?
• Igraću muža.
• Dobro je za početak. - kaže otac - Kad se budeš malo izvežbao, sigurno će ti dati i neku ulogu sa tekstom.

Muškarac ulazi sa prelepom mladom ženom u zlataru i zajedno odaberu dragulje i drugi nakit u vrednosti većoj od 50.000 eura. Kad je trebalo platiti,  muškarac je izvadio ček i upisao ukupnu sumu. Prodavac je bio zbunjen i nepoverljiv, jer čoveka vidi prvi put u životu. Ovaj je opazio prodavčevo dvoumljenje, pa mu reče:
• Brine Vas ima li ček pokriće? U redu, ovako ćemo: budući da je danas subota veče i da su već sve banke zatvorene, zadržite ček i nakit do ponedeljka. U ponedeljak, nakon što unovčite ček, pošaljite dragulje gospođici. Slažete li se?
Prodavac se složio. U ponedeljak, kad je u banci pokušao da unovči ček otkrio je da ček ipak nema pokriće. Istog trena je nazvao gospodina, a ovaj mu reče:
• Ček slobodno bacite! Već sam spavao sa njom!

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Zove Crnogorac TV Shop, javi mu se operaterka i kaže:
• Dobar dan, izvolite?
A Crnogorac će:
• Ništa, ništa, samo razgledam ...

Vraća se gazda sa puta, pa pita Lalu šta ima novo na imanju:
• Ništa gazda, samo nam je pas crk'o ...
• Jaoo, pa naš verni pas ... A od čega Lalo?
• Davali smo mu konjskg mesa, gazda ...
• Što ste psu davali konjsko meso, zaboga?
• Pa od onih vaših konja ...
• Šta je bilo sa konjima?
• Crkli su dok su vukli vodu ...
• Zašto su konji vukli vodu?
• Pa gasili smo štalu, gazda ...
• Šta je bilo sa štalom?
• Zapalila se od kuće ...
• Kako se kuća zapalila?
• Pa od sveća ...
• Šta će sveće u kući kad imamo lampu?
• Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda ...
• Štaaaaa! Majka mi umrla?!
• Paaaa da, gazda. Od žalosti za gospon Čedom koji je ...
• Neeee! I otac mi je pokojni?!
• Jeste gazda, dobio je šlog kada je video da je vaša gospođa Slavica pobegla sa komšijom Perom ...

Koliko zuba treba da ima dobra tašta?
• Samo dva! Jedan da je stalno boli, a drugi da zetu otvara pivo!

Tri muškarca na pustom ostrvu. O čemu razgovaraju?
• O pivu, fudbalu i ženama.
Tri žene na pustom ostrvu. O čemu razgovaraju?
• Dve se odvojile i ogovaraju onu treću!

Vlasnik ergele prekoreva džokeja posle trke:
• Zar nisi mogao bar malo brže?
• Mogao sam, ali pravila zabranjuju da se silazi sa konja.

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur:
• Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ...
Na to će ministar:
• Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu.
Pandur odgovara:
• Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.