Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno: • Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke. Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno: • Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Razgovaraju Mujo i Haso: Mujo reče: • Haso, čuo sam da si se oženio! • Jesam! - odgovori Haso. • Pa za koju? - upita Mujo. • Pa gledaj 'vako: ja njih četiri stavio u liniju da im uradim test inteligencije: pitam prvu kol'ko je 2 i 2? - ona kaže 4. Vidim ja da je pametna, matematičarka ... Pitam isto drugu, ona kaže nekad četiri, nekad pet ... Vidim ja filozofkinja, nema šta! Pitam isto treću, a ona mi odgovori: Kako ti, Mujo, hoćeš, tol'ko je! ... vidim ja iz dobre porodice, ima poštovanje ... • Pa koju si onda izabr'o? - znatiželjno će Mujo. • Pa, onu četvrtu, sa najvećim sisama! - odgovori Haso.

Šta se digne muškarcu kada padne sa osmog sprata? • Spomenik.

Mislila je da je crni luk jedino povrće koje može da je rasplače, sve dok je nisam pogodio krompirom po sred čela.

Pita ekipa RTS-a cigu: • Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića? • Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ... • A kako vam je sada? • Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Muž doveo bolesnu ženu kod doktora. Posle rutinskog pregleda, doktor izdvoji muža u svoju kancelariju i oprezno mu saopšti: • Situacija nije bezazlena, moraće da ostane u bolnici. • Doktore, recite mi za koliko će da ozdravi? • Za 500 evra! - odgovori doktor.

Posle operacije budi se pacijent i vidi doktora kraj sebe. Pita ga: • Kako je prošla operacija? Doktor odgovori: • Sve je u redu, samo smo morali da Vam skratimo polni organ, ali ne brinite – ostalo je ime Olja na njemu. Pacijent poče da plače, a doktor će: • Šta je bilo, što plačete? • Doktore, nije tu pisalo Olja – tu je pisalo: Pozdrav iz Bijelog Polja!

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava: • Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo! • O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?

Wikipedia: • Ja znam sve. Google: • Ja imam sve. Internet: • Pa, svi ste na meni. Kompjuter: • Hahaha, pa vi svi zavisite od mene, a ja ni od koga. Struja: • Stvarno? Tesla: • Ko tu koga laže? Bog: • Molim? Chuck Norris: • Šta moliš?

Na licitaciji za farbanje broda Queen Mary 2, posao dobije kompanije Mujo & Co. iz Doboja. Po završetku posla dolazi nadzorni organ da proveri kako je ofarbano. Gleda komisija kvalitet boje, koliko slojeva ima, itd. ... Sa obale ... sve OK. Sednu u čamac da pogledaju drugu stranu i vide da ona uopšte nije ofarbana. • Jel' umete Vi, mr. Mujo, da čitate ugovor? • Jes vala, umem. • Pa što ste ofarbali samo jednu stranu? • A jel' umete VI da čitate ugovor: lepo piše da "farbanju broda pristupaju, s jedne strane, Mujo & Co. iz Doboja, a s druge strane investitor". Il' farbajte svoju stranu, il' da pišemo neki aneks!