VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Sedi zeka pored potoka, ogleda se u vodi i cedi crvene tačkice na licu. Naiđe lija pa ga upita:
• Šta je, zeko, pubertet?
• Ma, nije nego sačma - odgovori zeka.

Pita učiteljica Pericu:
• Po čemu je Severni pol dobio ime?
• Pa, po Severini - odgovori Perica!

Pitaju Crnogorca:
• Opišite sebe u dve reči!
Crnogorac:
• Lenčuga!
• Ali, to je jedna reč ...
• O tome ti pričam!

Dođe Perica u crkvu da se ispovedi:
• Oče, zgrešio sam.
• Šta si uradio?
• Spavao sam se sa kurvom.
• Je l’ sa onom u knjižari preko puta?
• Ne.
• Je l’ sa gospođom u trafici na uglu?
• Ne.
• Je l’ sa konobaricom iz kafane u sledećoj ulici?
• Ne.
• Ma dobro, nije ni važno. Izmoli deset očenaša i nemoj više to da radiš.
Izađe on na ulicu i kaže Ivici koji ga je čekao ispred:
• Idemo Ivice, saznao sam tri nove adrese.

Dolazi mali perica iz škole sa krvavim nosem a majka ga pita:
• Perice, zašto ti je krvav nos?
A Perica će na to:
• Jedan dečak me je ujeo za nos!
• Ijuuuu crni sine! Pa jesi li ga zapamtio?
• Naravno, imam njegovo uvo u džepu!

Učiteljica:
• Deco, kada bi ste na ulici našli pare i mozak, šta bi ste uzeli?
Perica:
• Ja pare ..
Učiteljica:
• E pa ja bi mozak ...
Perica:
• Pa dobro, svako bira ono što mu fali!

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Ide Haso ulicom i vidi kako Mujo pokušava da se obesi. Pita on njega:
• Alo Mujo, sto se vešaš, šta je tebi?
• Pa, ostavila me žena.
• Aha, ali žašto se vešaš oko stomaka, a ne oko vrata?
• Pa, probao sam oko vrata, ali me guši!

Nikada neću zaboraviti mudre ujakove reči, malo pre nego što sam odsekao sebi palac na ruci:
• Idem do garaže, a ti ne pipaj ovu sekiru!