VICOTEKA

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kad muškarac uprska, kasno je da vadi stvar.

Pre braka devojka momku dodirne kosu i njemu se digne đoka, ... u braku žena mužu dodirne đoku i njemu se digne kosa!

Zatekne mali Ciga mamu i tatu kako se tucaju, pa pita iznenađeno:
• Tato, šta to radite, bre?!
• Marš napolje bre, vidiš da ti je majka bolesna, pa je lečim!
Mali ciga, uplašen i zbunjen, izađe iz sobe. Sutradan otac dolazi kući ranije, i odmah s vrata pita malog:
• De ti je majka?
• Nešto je boli grlo, otišla kod komšije da se leči.

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Kada piješ, najvažnije je da imaš meru. Evo ja, na primer, imam meru zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri meseca.

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh:
• Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
• Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Zašto se plavuši svakog dana ispune sve želje?
• Zato što ima zlatnu ribicu.

Priča Piroćanac sa komšijom, pa ga komšija pita:
• Što ti ova kokoška ima samo jednu nogu?
• Ništa me ne pitaj, juče mi bila puna kuća gostiju.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?