Znaš da je Ramazan

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Huso! • Šta je, Mujo? • Jesi čuo novost? • Jok! Šta se desilo? • Pa, Fata na samrti. • Joj, moram hitno do nje! • Što? Jel’ da se oprostiš? • Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno: • Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata? Haso slegne ramenima: • Kak'a? Mujo otpije: • K'o uragan, jarane, k'o uragan! Haso će: • Šta, u krevetu? Mujo uzdahne: • Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!

Ko zviždi za ženama starijim od 40 godina? • Samo ekspres lonac!

Imao Piroćanac tri sina, pa dvojicu isprati u beli svet da zarade neki evro. Posle tri godine, dolaze ta dvojica vozom, a na stanici ih čekaju tatko i najmlađi brat, zarasli u brade. Oni kad ih videše, udriše u kukanje pa pituju: • Kuku, tatko, da neje majka umrela? A tatko će: • Neje, majke vi ga, nego zašto ponesoste oba žileta, kad otidoste!?

Dolazi mali perica iz škole sa krvavim nosem a majka ga pita: • Perice, zašto ti je krvav nos? A Perica će na to: • Jedan dečak me je ujeo za nos! • Ijuuuu crni sine! Pa jesi li ga zapamtio? • Naravno, imam njegovo uvo u džepu!

Piju lav i vo u kafiću i zvoni lavu telefon. Kaže on: • Da draga, dolazim. I tako on završi piće i kaže da mora ići kući. Kaže njem vo: • Da, mene moja tako nazove, ne bi ja išao odmah kući. Kaže njemu lav: • Razumem ja tebe prijatelju, ali shvati, ..., ti si oženjen kravom, a ja lavicom.

Razgovaraju dve plavuše: • A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to? • Ne znam. • Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Stoje dvojica hipika na ulici i puše džoint. Iznenada ugledaju policajca kako ide prema njima. Prvi hipik vikne onom drugom: • Žibe tebra, murija! Tek će policajac: • Stani, Žibe, čuo sam ti ime!

Saobraćajac u kontroli kaže Cigi vozaču kog je zaustavio: • Ovo što Vi vozite ne može se nazvati automobilom! Ciga mu odgovori: • Da, znam, zato i nemam vozačku dozvolu!

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog: • Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan? • Dva - odgovori ovaj. • Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno. • Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.