VICOTEKA

Živadinka tepa Milašinu:
• Sladak si mi kad si pijan ...
Milašin odgovara:
• I ti si meni slatka kad sam pijan ...

Šta je zajedničko panduru i psu?
• Oboje te gledaju kao da te razumeju!

Došao Haso kod Muje goste. Mujo se izvalio u fotelji i ne da mu se ustati, pa će Hasi:
• Haso, ajde budi dobar pa se popni na sprat i donesi mi papuče.
• Daj Mujo, gde ću ti ja donosit papuče u tvojoj kući?!
• Ajde molim te, baš mi se ne da ustajati.
Haso posluša i popne se gore. A gore sretne Mujinu ženu Fatu i njihovu kćerku od 18 godina. Fata reče:
• Zdravo Haso, otkud ti ovde gore?
Tu Hasi sinu ideja:
• Zdravo Fato, eto ja dođoh da vas opalim!
• Šta ti je Haso, jesi li ti normalan! Pa Mujo će te ubiti.
• Zna Mujo i nema ništa protiv.
• Molim! - reče Fata.
• Ozbiljno, sad ćeš da vidiš. MUJO, JE L' OBE! - dreknu Haso.
• OBE! - odgovori Mujo.

Upecao student zlatnu ribicu. Ribica mu kaže:
• Pusti me, ispuniću ti jednu želju.
Student začuđeno pita:
• Kako jednu, zar ne treba tri?
Na to će ribica:
• Eeee, sad je po Bolonji.

Mlada dama sedi na zubarskoj stolici a zubar joj kaže:
• Loše vesti, gospođice, moraću da Vam izvadim kutnjak.
• Ne dolazi u obzir, radije bih rodila dete nego izvadila zub.
• Odlučite se brzo, gospođice, da znam kako da podesim stolicu.

Krenula dva Piroćanca u Ameriku. Posle dužeg vremena, kaže jedan drugom:
• Koliko još do te Amerike?
Na to će drugi:
• Ćuti i plivaj!

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele.
• Je'l da mi vidiš noge u štikli?
• Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.

Sede slon i miš u bioskopu. Slon sedi ispred miša, pa ovaj ništa ne vidi. Miš se naljuti, ode dva reda napred, pa kaže:
• Vidiš kako je kad neko sedi ispred tebe?

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...

Pitali Pericu koju bi pre izabrao za ljubavnicu - učiteljicu ili bolničarku?
• Učiteljicu - odgovara Perica.
• A zašto?
• Zato što učiteljica kaže: molim vas ponovite, - a doktorica kaže: molim sledeći.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.