Ja nemam artritis

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Razgovaraju dva lažova: • Jesi li ti čuo za Atlantski okean? • Jesam, nego šta! • E, pa ja sam ga celog preplivao! • A, jesi li ti čuo za Mrtvo more? • Naravno ... • E, ako nisi znao, ja sam ga lično ubio!

Kraj školske godine, a Perica ima sve kečeve iz matematike. Na predzadnjem času kaže profesor: • Mogu li, Perice, nešto da te pitam? A Perica kaže: • Profesore, mogu li ja Vas prvo nešto da pitam? • U redu, Perice, pitaj me. • Je l’ mogu da Vam dam 500 evra i da Vi meni date dvojku? Na to će profesor uzbuđeno: • E, baš sam to hteo da te pitam!

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše: • Dva puta sam te upozorio!

Jada se Mujo Fati: • Komšija Ibro me ubio od batina! • Pa što, crni Mujo? • Ljut je na mene jer mu kradem Internet. Šta li će tek biti kad mu stigne račun za struju?

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.

Perica razgovara sa majkom: • Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu? • Naravno, Perice. • Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac: • Zašto plačeš? • Dobio sam jedinicu. • Zašto si dobio jedinicu? • Nisam znao šta su vlast, država i narod. • Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka. Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri: • Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Sudare se dva razroka čoveka na ulici i jedan drekne: • Pa zašto ne gledaš kud ideš? Drugi odgovori: • A što ti ne ideš gde gledaš?

Pita službenik šefa: • Šefe, da li mogu danas ranije da izađem sa posla, da pomognem ženi oko kućnih poslova? • Ne možeš! - odgovara šef. • Hvala puno, šefe, znao sam da mogu da se pouzdam u Vas!

Deca su nasledna. Ako ih tvoji roditelji nisu imali, verojatno nećeš ni ti.