Ja nemam artritis

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Zašto je u Americi hladno? • Zato što ju je Kolumbo otkrio, a niko je nije pokrio.

• Doktore, moju ženu boli grlo i izgubila je glas! Šta da radim? • Raduj se, čoveče, raduj ...

Otišao čovek kod čarobnjaka i pita ga može li da poništi kletvu koja je bačena na njega. • Zavisi - kaže čarobnjak - ako se sećaš tačnih reči ... • Kako se ne bih sećao: "Sada vas proglašavam mužem i ženom ...".

Nakon dugo vremena sretnu se dve debeljuškaste prijateljice: • Nikako da izađem na kraj sa kilažom, – požali se jedna - Ma, šta sve nisam pokušala: gladovanje, akupunktura, dijete ... • Meni su preporučili jahanje, – kaže druga. • Ma nemoj, je li uspelo? • I te kako. Kobila koju sam jahala smršala je 20 kg.

Zvoni zvono na interfonu: • Ko je? • Majstor za prozore! • Ali, ... ja upravo imam majstora?! • Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Optimistično je to što baba gleda "Malu nevestu", bez obzira što neće da dočeka kraj serije.

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori: • Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Sin pita oca: • Tata, zašto hirurzi za vreme operacije nose one maske preko lica? • Da ih pacijent ne prepozna posle operacije!

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara. Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi. Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja: • Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu. Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu: • Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum: • Il' skačeš, il' te svi guzimo!?! Haso se sav uživio u priču: • I, jesi l' skak'o? • Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!