Ja nemam artritis

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Dolazi čovek u crkvu i kaže: • Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca! A ovaj će mu: • Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu: • Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica. • Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

Cezar: • Zar i ti sine Brute? Zemunac: • Zar i ti sine brate?

Šta bi se desilo kada bi Crnogorcima svetlele oči? • Beograd bi iz aviona izgledao kao Pariz.

Majka prebacuje ćerki: • Ako sam ti rekla da su svi muškarci isti, ti to ne moraš da proveravaš baš svakog dana!

• Doktore, imam ozbiljnih problema sa probavom. • Kako se manifestuju? • Šta god pojedem ono izađe vani u neprerađenom stanju. ... Recimo, pojedem šniclu - iserem sniclu, pojedem krompir - iserem krompir ... Ima li tu pomoći? • A šta bi ste Vi, zapravo, hteli? • Hteo bih da serem govna, kao i sav normalan svet. • Pa, to je bar lako rešiti. Jedite samo govna.

Dođe pacijent kod zubara i on mu kaže: • Sada vičite najglasnije što možete. • Ali mene ništa ne boli. • Znam, ali u čekaonici je gužva, a meni se žuri na utakmicu.

Učiteljica piše levom rukom po tabli a mali Perica začuđeno glasno viknu: • Učiteljice pa vi nemate dlaka ispod levog pazuha. Učiteljica reče: • Perice spakuj lepo stvari i idi kući za danas! Sutradan na predavanju učiteljica piše desnom rukom i opet Perica glasno prokomentarisa kako učiteljica nema dlaka ni na pazuhu ispod desne ruke. Tu je učiteljici prekipeo njegov bezobrazluk te mu reče da se spakuje i da ne dolazi nedelju dana u školu. Kada se Perica ponovo pojavio u školi učiteljica ispusti kredu, pa se sagnu da je podigne a Perica se sagnu da vidi gde se otkotrljala kreda i onda ustade i počne da pakuje svoje stvari. Učiteljica ga upita: • Gde se ti pakuješ? A Perica će: • Boga mi, zbog ovog što sam sad video za mene je ova školska godina završena.

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali: • Medved, ubijen kalibrom 308. Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu: • Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica? Fata se izdere na njega: • Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!