VICOTEKA

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Prodavac iz Teleshop-a ubeđuje potencijalnog kupca:
• Zaboravite odmah sve što ste znali o jastucima!
• Dobro, važi!
• Da li znate kakav jastuk Vama treba?
• Šta je to jastuk?

Pošle dve buve u šoping.
• Hoćemo li peške? – pita jedna buva.
• Ma, jok, idemo pudlicom – odgovori druga.

Dok sam vodio ljubav sa svojom ženom non - stop sam razmišljao i u sebi ponavljao ime svoje ljubavnice. Da se ne bih zeznuo i na glas izgovorio njeno ime dok sam u krevetu sa ženom, odem i kupim mačku i nazovem je 
ljubavničinim imenom.
Sutradan žena dolazi kući, donosi malog maltezera i reče mi da će ga zvati "Marko".
Sedim, pušim, razmišljam ...

Pokuca zli vuk malim jarićima na vrata i umilnim glasom će:
• Deco, otvorite vrata! Ja sam vaša mama i donela sam vam mleko!
A jarići će uglas:
• Daj, ne seri vuče, mama je odnela mleko na analizu u laboratoriju!

Sretnu se u Crnoj Gori glista i vrabac:
• Đe si, sokole sivi?
• Evo me, gujo ljuta!

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita:
• Zašto ne pišeš, Perice?
• Pa, čekam sekretaricu.

Kauboj sedi u baru i prilazi mu plavuša:
• Jesi li ti pravi kauboj?
• Pa, da vidim, ... ceo život živim na ranču, teram stoku, spavam pod vedrim nebom,... pa, valjda jesam. Izvini, a šta si ti?
• Ja nikad nisam bila na ranču, ali sam zato lezbejka. Ujutro kad se probudim, mislim na žene. Dok jedem, dok se tuširam ili dok radim, sve vreme mislim na žene. Čak i kad spavam, sanjam žene.
Plavuša ustaje i odlazi, a na njeno mesto dolazi brineta:
• Htedoh da te pitam, ... jesi li ti stvarno kauboj?
• Do sada sam mislio da jesam kauboj, al' sam upravo shvatio da sam, u stvari, lezbejka.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.