Ponesi i meni jedno parče

U pola noći: • Pa gde si sad pošla? • Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla. • Aha, ponesi i meni jedno parče!

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita: • Super? • Jok bolan, vodu do vrha! Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže: • Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka? • Neću, hoću najmanje 2 miliona. Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita: • Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete? • Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Kako se na italijanskom kaže `ljubav na daljinu`? • Ti amo, a ja tamo!

Otvori Kinez frižider i ukapira da je prazan. Zakuka Kinez: • Ajoj meni, nemam ni kučeta ni mačeta.

Pita Mujo Hasu: • Znaš li ti, Haso, zašto majmuna drže u neizvesnosti? • Ne znam, bolan. • E, reći ću ti sutra!

Mujo kaže Hasi: • E moj jarane, još uvek se sećam zadnjih reči moje pokojne Fate ... • Pa, šta je rekla? • Ne okreći taj pištolj prema meni, idiote jedan!

Kako od ćurke napraviš zmiju? • Oženiš se njome!

Psihijatar: • Recite mi, kada su počele vaše traume? Pacijent: • Paaa, kad smo u vrtiću pevali "Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada!" a slinavi Mitar pokazao prstom na mene ...

Pita Perica majku: • Mama, da li sam ja lep i dobar? • Naravno, sine. Prava si ikona. • Kako to, kao ikona? • Kad te vide, svi se krste!

Kaže profesor studentu: • Kolega, ne možete spavati na mom predavanju! Student odgovori: • Možda bih i mogao da ste malo tiši!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.