VICOTEKA

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi.
• Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ...
• Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Zašto je Fata počela da uči matematiku?
• Zato što je videla Muju sa dve nepoznate.

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Udala se Fata i prvo jutro kad je ustala, sela je da popije kafu sa svekrom. Kaže on njoj:
• Hajd' naspi mi malo vode i donesi!
Donela ona vodu i pita on nju:
• Je l' otekla malo?
• Jest' babo, ne mogu da sedim!

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac:
• Ne valja Mujo, imaš prazan hod.
• Kako ba prazan hod?
• Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš.
I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet:
• Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod.
• Pa kako bolan opet prazan hod?
• Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši.
I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže:
• Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Pita sin oca programera:
• Tata, šta je to brak?
Otac odgovara:
• Sine, hoćeš da ti objasnim šta je to brak? Pa ovako, zamisli da imaš brzi, besplatni Internet bez limita koji otvara samo jedan sajt ...

Piju lav i vo u kafiću i zvoni lavu telefon. Kaže on:
• Da draga, dolazim.
I tako on završi piće i kaže da mora ići kući. Kaže njem vo:
• Da, mene moja tako nazove, ne bi ja išao odmah kući. Kaže njemu lav:
• Razumem ja tebe prijatelju, ali shvati, ..., ti si oženjen kravom, a ja lavicom.

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Dva policajca:
• Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km.
• Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu.
Dan posle:
• Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km.
• Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara.
Dan posle:
• Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km.
• A da? I koliko tražiš?

Upoznaje se plavuša sa nekim likom i on se pohvali njoj:
• Ja sam plastični hirurg!
A plavuša će na to:
• Jao, a izgledate kao pravi!