VICOTEKA

Muž se žali ženi:
• Onaj naš balavac, opet mi je uzimao novac iz novčanika!
• Kako znaš da je on, možda sam ja?
• Ma nisi ti, on ipak nešto i ostavi ...

Šta kaže plavuša kad rodi crnče?
• Vidi: svetsko, a naše!

Pita Perica majku:
• Mama, da li sam ja lep i dobar?
• Naravno, sine. Prava si ikona.
• Kako to, kao ikona?
• Kad te vide, svi se krste!

Negde u nekoj državnoj firmi:
• Dobar dan, ja došao u vezi posla ...
• Koja stranka?
• Šta stranka?!
• Šta posla?!

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Došao deda kod psihologa da se žali:
• Doktore ja svaku noć kada odem do kupatila, sam bog mi upali svetlo i kad izlazim sam bog mi ugasi svetlo.
Doktor reče:
• Deda, je l' sa Vama došla Vaša žena? Ako jeste neka uđe, a Vi deda, molim Vas, izađite.
Deda povika:
• Milka dušo, uđi.
Doktor reče:
• Baba je l' u zadnje vreme deda dobro? Žali mi se da kad ode u kupatilo sam bog mu upali svetlo, a kad izlazi sam bog mu uzasi svetlo.
Baba dreknu:
• Đubre jedno matoro, ... znači on mi svake noći zapišava frižider!!

Pita Haso Muju:
• Je li, kako je bilo na konjičkim trkama?
• Nikako, mirno sam sedeo i gledao, kad izbi tuča u loži. Mene izguraše i upadoh na stazu među konje.
• Pa šta je onda bilo?
• Ma neko mi skoči na leđa i viknu "đi đi".
• I? Šta si uradio?
• Pa šta sam mogao u onakvoj konkurenciji, stigao sam drugi ...

• Recite mi, da li gajite emocije?
• Ma jok, samo svinje, ... i nešto malo tovnih pilića.

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se:
• Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu.
• Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek.
• Ne – odgovori ribolovac.
• Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i  pokaza legitimaciju.
• A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac.
• Ne.
• Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.