VICOTEKA

Uđem u banku i kažem:
• Ovo je pljačka.
Bankar me pogleda ispod oka i kaže:
• Jeste, vadi pare.

Šta kaže mama plavuši kad plavuša izlazi u grad?
• Ako do deset ne budeš u krevetu, vrati se kući!

Ne usisavajte kuću sa slušalicama u ušima. Upravo sam završio sa usisavanjem cele kuće i potom shvatio da usisivač nije bio uključen!

Nađe se Fata ujutro na kafi s prijateljicama i nakon nekog vremena jedna skupi hrabrosti i upita je:
• Fato, bona, priča se po komšiluku da si se neki dan celo jutro jebala sa nekim klošarom?
Fata mirno odgovara:
• Jesam, i ... ?
Prijateljice se pogledaju i jedna reče:
• Pa dobro, zašto?
Fata se nasmeje i kaže:
• Pa došao čovek i pristojno pitao mogu li da mu dam sve ono što Mujo ne upotrebljava ...

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Dolazi Mujo kući u sitne sate, mrtav pijan, spotakne se i padne pa probudi Fatu. Fata zavapi kroz suze:
• Mujo, nesrećo jedna, obećao si da ćeš postati drugi čovek, a ti opet pijan k'o zemlja!
• Fato, ja jesam drugi čovek, kunem ti se! Ali šta ja mogu kad i ovaj pije!

Na jednom plesnom balu muškarac prilazi devojci:
• Oprostite, gospođice, već sat vremena želim nešto da Vam kažem, ali se ustručavam…
• Slobodno recite.
• Kad god se nasmejete, poželim da Vam kažem da dođete kod mene.
• Ohh, Vi ste pravi nestašni zavodnik!
• Ne gospođice, ja sam zubar.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Došla bakica u prodavnicu kompjutera i kaže trgovcu:
• Kupila sam kod Vas ovu podlogu za miševe, ali ona ne radi!
• Nemoguće! Na podloge nam se još niko nije žalio! Možda je Vi nepravilno koristite.
• Ja sam je stavila u šupu još pre mesec dana, a ona još ni jednog miša nije ulovila!
Trgovac ćuti zapanjen, a jedan kupac koji se tu zatekao reče:
• Bako, ova podloga ne služi da lovi miševe, nego da miševi obrišu noge pre nego što uđu u šupu!

Sećas se kada smo bili deca, kada smo se vozili u automobilu, i kad sam ja izbacio guzicu kroz prozor, a ti glavu, i svi su mislili da smo blizanci!

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...