VICOTEKA

Najveća kurva je struja. Moraš da je plaćaš, a ne smeš da je diraš!

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Sreli se lopov i pijanac u parku. I onako, počne priča kad će lopov:
• Znaš prijatelju, ja sam ti kleptoman.
• A šta ti je to? – pita pijanac.
• To znači da ja volim da kradem.
A na to će pijanac:
• Ma prijatelju i ja sam ti klaustofobičar.
• A šta je to?
• To ti je strah od zatvorenog prostora. Na primer, kren’o si u kafanu al’ te je strah da je možda zatvorena.

Idu dva puža ulicom, i jedan kaže drugom:
• Ajmo u bioskop!
• Važi, a šta se daje sledeće godine?

Pita mama Pericu:
• Perice, je l' se raduješ zato što će Deda Mraz da ti donese poklone?
• I da i ne, ... radujem se jer ću dobiti poklone, ali mi je žao što tata pravi budalu od sebe ...

• Doktore, otkrila sam da patim od hroničnog umora.
• Dobro, sedite. Koliko puta nedeljno imate seks?
• Tri puta doktore. Ponedeljkom, sredom i subotom.
• Hmm, ... mogli bi ste da probate da smanjite. Recimo, da sredom ne upražnjavate seks.
• Aaaaaa, ne mogu doktore, ... sredom imam seks sa  mužem ...

Dolazi Piroćanac kući, pa kaže ženi:
• Ponovo poskupeo benzin!
• Pa šta to tebe briga kad nemaš auto!
• Nemam auto, ali imam upaljač.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Ulazi pijan čovek u taksi i kaže vozaču:
• Vo o ... vozi me pravo kući.
• Da li biste mogli da budete malo precizniji?
• Da, na ... naravno, ... u spavaću sobu.

Nisu mi sve ovce na broju, izgleda da su me neke blokirale.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.