VICOTEKA

Dođe peder kod lekara i kaže mu:
• Doktore, boli me guza ...
• A gde Vas tačno boli?
• Pa ovde, baš na ulazu ...
• E, pa u tome je problem! To treba da bude izlaz, a ne ulaz!

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Mujo i Fata krenuli na more, na pola puta se Fata lupi po čelu i kaže Muji:
• Joj Mujo, sad sam se setila da nisam isključila šporet!
Mujo će:
• E, šta bi ti radila bez mene?
• Bolan Mujo, kakve veze to ima sa šporetom?
• Ja sam zaboravio zavrnuti slavinu u kupatilu, inače bi nam zbog tebe ceo stan izgoreo.

Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, ... kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu:
• Pobogu, pa ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu?
Vaspitačica mirno odgovara:
• Gospođo, ništa ne brinite, kod nas se signal za WiFi prostire samo u granicama ovog peska!

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar:
• Oćeš li u pakao ili u raj?
Odgovara carinik:
• Ja bih negde između, ako može na granici.

Piju lav i vo u kafiću i zvoni lavu telefon. Kaže on:
• Da draga, dolazim.
I tako on završi piće i kaže da mora ići kući. Kaže njem vo:
• Da, mene moja tako nazove, ne bi ja išao odmah kući. Kaže njemu lav:
• Razumem ja tebe prijatelju, ali shvati, ..., ti si oženjen kravom, a ja lavicom.

Kad muškarac uprska, kasno je da vadi stvar.

Zašto baba čita Bibliju?
• Sprema se za prijemni.

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže:
• Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi mu kažu:
• Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš.
Otišao đavolćić u Englesku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi njemu kažu:
• Idi u Nemačku, tamo ti se krade.
Ode đavolćić u Nemačku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Nemci će njemu:
• Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš.
Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Zapamtite: Kada kupujete bombonjeru, najvažniji su izgled i dobar najlon. ... Ipak će obići dosta kuća.