VICOTEKA

Dođe peder kod lekara i kaže mu:
• Doktore, boli me guza ...
• A gde Vas tačno boli?
• Pa ovde, baš na ulazu ...
• E, pa u tome je problem! To treba da bude izlaz, a ne ulaz!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Zove Mujo Fatu Iz Nemačke.
• Fato, jesi ti ljubavi moja?
• Jesam, jedini moj, ko je to?

Dolazi Mujo u bioskop i kupi jednu kartu za film. Posle dva minuta, dolazi i kupuje još jednu, i tako nekoliko puta. Prodavac ga upita:
• Pa šta će vam toliko karata za jedan isti film?
• Znam ja da je dovoljna i jedna, nego onaj kreten na vratima uvek pocepa kartu kada mu je dam.

Kaze Perica tati:
• Tata, danas kada je učiteljica u školi postavila pitanje jedini sam ja digao ruku!
• Koje je pitanje bilo?
• Ko je razbio prozor!

Na času kaže užiteljica:
• Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice.
• Ljubičica.
• Joj diiiivno. A sada ti Brankice.
• Narcis.
• Joj diiiivno! Sada ti Perice.
• Orgazam.
• Juu, Perice! Pa to nije cvet!
• Znam, ali je diiiivno.

U mojoj familiji ja sam duhovni vođa, ... šta god da predložim, oni se krste!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Moja baba možda ne zna šta je kompjuter, ali ni ja nikada neću znati šta je penzija.

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Ako žena cveta od sreće, znaj da ima dobrog baštovana.