VICOTEKA

Milojka pije kafu sa Radojkom:
• Molila sam Boga da mi da dobrog muža, i Bog mi je to dao. Moj muž se nije molio, pa je dobio šta je dobio!

• Srce moje, šta ima za ručak?
• Ništa, mužiću moj!
• Pa i juče je bilo ništa?!
• E, pa skuvala sam za dva dana!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče:
• E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja!
Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita:
• Kog si vraga to radio?
• Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama!
• Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda.
• Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti?
• Pa, sa partizanima.

Čovek iznervirano otvara ulazna vrata ispred kojih stoje pijani momak i zbunjena devojka:
• Momče, prvo sam ti rekao da dođete kući do ponoći, a sad je pola tri. Drugo, ... rekao sam da nema alkohola, a ti pijan dovodiš moju ćerku! I treće, rekao sam ti da ... čekaj bre ... idiote, ova devojka nije moja ćerka!

Jedna baka na blagajni supermarketa na redu je da plati. Iza nje u redu stoji jedna mlađa žena sa nestašnim sinom. Sin stalno gura majčina kolica koja već nekoliko puta udaraju baku po nogama. Baka se okrene prema malom i zamoli ga da prestane da je udara. Pošto je mali nastavio, baka se okreće njegovoj majci i kaže:
• Zar ne možete reći vašem sinu da me ne udara?
Mlada gospođa, bez uzbuđenja - hladno odgovara:
• Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dođe da to što radi drugima nije ispravno. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija!
U redu iza žene sa detetom stoji jedan čovek od nekih 30-ak godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa marmeladom. Kad je majka završila svoje objašnjenje vaspitanja, on otvori teglu i mirno istrese marmeladu mladoj dami na glavu. Sva besna, van sebe, žena se okrene mladiću, a on mirno reče:
• Znate, gospođo, ja sam vaspitan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin, i - evo, vidite rezultat!
Starica se veselo okrene blagajnici i kaže:
• Molim vas, stavite ovu teglu marmelade na moj račun!

Šta radi lav kada dođe iz Beča?
• Stavi dva cigana na kapiju.

Ako je želiš, reci joj. Ako ti nedostaje, pokaži joj. Ako žudiš za njom, uzmi je. Samo pazi da joj muž nije kod kuće.

Došao hodža u džamiju i pita:
• Ko se boji žene neka ustane?
Svi ustali samo Mujo ostao da sedi. Pita njega hodža:
• Šta je, zašto ti sediš?
A ovaj će ti njemu:
• Čim si mi je spomenuo noge mi se odsekle!

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom:
• Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno!
Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu:
• Pustite ljude na miru, verski fanatici!
Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče:
• Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!