VICOTEKA

Šef šalje SMS radniku:
• Pošalji mi jedan od onih tvojih viceva.
• Trenutno radim, poslaću Vam kasnije.
• Ovaj ti je dobar! Pošalji mi još koji!

Rodi Lalina ćerka vanbračno dete. Lala nije hteo da je vidi nedelju dana. Posle toga, šta će, pomiri se sa sudbinom. Pozove je i očita joj bukvicu:
• Ćero moja - poče Lala strogo - ti, kako si počela, ... na kraju ćeš još i propušiti!

Parkiranje u Beogradu je kao seks:
• Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje.
• Ženama je potrebno više vremena.
• Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš.
• Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija.
• Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi.
• Veličina jeste bitna.
• Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu.
• Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem.
• Moraš da poznaješ zone.
• Moraš da znaš da izađeš na vreme.
• Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Postrojio narednik policajce i naređuje im:
• Vi koji imate srednju školu stanite desno, a vi koji imate osnovnu školu stanite levo.
Jedan policajac osta stojeći i upita narednika:
• A kuda ću ja, neman nikakvu školu?
Narednik će njemu:
• Ti onda stani iza mene!

Kada je Pinokio shvatio da je od drveta?
• Kad se zapalio masturbirajući.

Dosadilo bubnjaru da sluša viceve o bubnjarima i reši da promeni instrument. Odluči se za harmoniku i ode da je kupi. Kaže on trgovcu:
• Dajte mi onu veliku sivu harmoniku.
Trgovac:
• Vi ste bubnjar, zar ne?
• Pa da, kako znate?
• To nije harmonika, nego radijator!

Ako imaš mladu ženu i staro vino, kuća ti je uvek puna gostiju.

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Hvali se komšinica:
• Moja kćerka je imala dva prosca, bankara i biznismena.
• Pa, koji se usrećio?
• Bankar, udala se za biznismena!

Gledaju dva ludaka u ludnici kako moler kreči zid, pa jedan od njih reče:
• Hajde da mu pomerimo merdevine, neka padne!
A drugi će na to:
• Ma džaba, neće pasti, vidiš da se drži za četku!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...