VICOTEKA

• Doktore, moju ženu boli grlo i izgubila je glas! Šta da radim?
• Raduj se, čoveče, raduj ...

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Godinama ne čitam horoskop, ko zna šta mi se sve lepo izdešavalo, a ja nemam pojma!

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika:
• Pope, oću se ispovedim!
• Ajde, sinko.
• Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ...
• Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje.
• Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica!
Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika:
• Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš?
• Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

• Gde stanuješ, mali? – strogo upita policajac malog Pericu, koji je loptom razbio komšijin prozor.
• Nigde – pokušava mali Perica da se izvuče.
• A ti? – upita policajac Ivicu, koji je igrao fudbal sa Pericom.
• Odmah pored njega - odgovori Ivica.

Ulazi otmena dama u autobus i pita šofera:
• Koliko košta karta za ovaj svinjac?
• 100 dinara po krmači - odbrusi šofer.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

U domu zdravlja puno ljudi čeka da uđe u ordinaciju dok doktoru ističe radno vreme. Izlazi doktor iz ordinacije i kaže da može samo još jednog pacijenta da primi. Ljudi se odmah razgalamiše, a od pozadi se začu glas jedne Ciganke:
• Doktore, doktore, pustite mene, ja imam pečenje.
Doktor odgovori:
• Hajde ti sa pečenjem ulazi.
Uđe Ciganka unutra i doktor sav začuđen upita:
• A je li, gde je to pečenje?
Ciganka:
• Pa doktore, peče me kad pišam!

Ko radi ne boji se da će mu gazda biti gladan.

Ulazi majka sa malim Pericom u autobus. Kaže majka Perici:
• Kad te kondukter pita koliko imaš godina ti reci šest, jer ti tako neće naplatiti kartu.
Nakon dva minuta dolazi kondukter i pita Pericu:
• Koliko godina imaš?
Perica odgovara:
• Imam šest godina.
Kondukter ga ponovo upita:
• A kada ćeš napuniti sedam godina?
A Perica će:
• Čim izađem iz autobusa.