VICOTEKA

• Doktore, moju ženu boli grlo i izgubila je glas! Šta da radim?
• Raduj se, čoveče, raduj ...

Profesor matematike šalje faks ženi:
• Draga, sigurno shvataš da su ti 54 godine, a ja imam određene potrebe koje ti jednostavno više ne možeš kvalitetno i u potpunosti da zadovoljiš. Sa svake druge strane gledano, naš brak je skladan, zadovoljan sam sa tobom kao ženom i zaista se iskreno nadam da te ovaj faks neće previse povrediti ili uznemiriti. Nakon posla idem do motela sa svojom 18-godišnjom asistentkinjom, ali doći ću kući pre ponoći. Tvoj muž.
Kada je stigao do motela, na recepciji ga je čekao faks koji je upravo pristigao od njegove žene:
• Dragi moj, i ti imaš 54 godine, a u trenutku kada budeš čitao ove redove ja ću biti u drugom motelu sa 18-godišnjim konobarom iz obližnjeg bara, a obzirom da si genijalan matematičar, sigurno ti neće biti teško da shvatiš kako 18 u 54 ide puno više puta nego 54 u 18. Nemoj me čekati. Tvoja žena.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Bolovi koje osećate u nozi isključivo su stvar godina.
• Ali doktore, i druga noga mi je isto toliko stara, ali me ona ne boli.

Priča jedna kaluđerica kako im je bilo za vreme rata:
• Jao dođu Nemci, pa siluju sve nas osim sestre Marije. Dođu Francuzi, pa siluju sve nas osim sestre Marije. Dođe ruska vojska, pa siluje sve nas osim sestre Marije. Vrate se francuski vojnici, pa siluju sve nas osim sestre Marije ...
Slušalac je prekine i upita:
• A zašto nisu silovali i sestru Mariju?
• Ma ona ne voli te stvari.

Šeta ludak ludnicom i stalno sebi na glavu stavlja duvan. Nailazi doktor pa ga upita:
• Šta to radiš?
• Pa, ... ja sam lula.
• Ma otkud ti ta ideja, po čemu si ti lula?
Ludak izvadi "muškost" iz gaća i kaže:
• Povuci dim, pa ćeš da se uveriš.

Srela se dva prijatelja. Kaže jedan:
• Eee, živećeš sto godina!
• Otkud znaš? - upita drugi.
• Zato što sada izgledaš kao da ti je 99!

Otac pita Pericu:
• Perice, kaži tati, koga više voliš, mamu ili tatu?
• Oboje vas puno volim.
• Dobro, hajde ovako, kada bi ja otišao u Rim, a mama u Njujork, gde bi ti otišao?
• U Njujork.
• Dobro, a zašto?
• Zato što je tamo super.
• Dobro, a da ja odem u Njujork, a mama u Rim?
• Onda bi otišao u Rim.
Otac ga upita iznervirano:
• Dobro, a zašto?
• Pa, zato što sam u Njujorku već bio.

Učitelj pita đake:
• Ko zna da navede neki primer za slučajnost?
Iz poslednje klupe javi se Perica:
• Moji tata i mama venčali su se istog dana!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Raskinuo sam sa devojkom zbog verskih neslaganja ... Nije me prihvatila za Boga!