VICOTEKA

• Doktore, moju ženu boli grlo i izgubila je glas! Šta da radim?
• Raduj se, čoveče, raduj ...

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Nakon dugo vremena sretnu se dve debeljuškaste prijateljice:
• Nikako da izađem na kraj sa kilažom, – požali se jedna - Ma, šta sve nisam pokušala: gladovanje, akupunktura, dijete ...
• Meni su preporučili jahanje, – kaže druga.
• Ma nemoj, je li uspelo?
• I te kako. Kobila koju sam jahala smršala je 20 kg.

Žena izlazi iz kupatila i kaže mužu:
• Obrijala sam mačkicu, da li znaš šta to znači?
• Znam, sifon se začepio!

Upala vojska u neko selo i sve redom pali, pljačka, ubija, siluje žene. Tako upadnu u jednu kuću gde žive baba i deda i hoće da siluju babu. Deda klekne i kaže:
• Nemojte deco ako za Boga znate!
A baba će:
• Ćuti deda, zna vojska šta radi!

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

U bolnici, kuca neko na vrata bolesničke sobe. Bolesnik pita:
• Ko je?
• Hemo!
• Koji Hemo? - pita bolensik.
• Terapija!

Razgovaraju žena i muž:
• Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio?
• Sigurno ne bih!
• A zašto? Zar ti nije lepo u braku?
• Naravno da mi je lepo ...
• Pa, zašto onda nećeš da se oženiš?
• U redu, onda ću se ponovno oženiti ...
• Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu?
• A gde bi smo inače spavali?
• A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama?
• Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ...
• A hoće li ona da vozi moj auto?
• Ne, nema vozačku!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Bile plavuša i crnka na prijemnom ispitu za javnu kuću. Posle testa, pita plavuša crnku:
• Kako si prošla?
• Ja položila, a ti?
• Ja pala, zamalo da se ugušim na usmenom!

Kopali neki kanal Amerikanac, Rus i Crnogorac. Kopa Amerikanac i posle 200 metara naiđe na žicu, pa kaže:
• Amerikanci su pre 200 godina imali telefon.
Kopa Rus 300 metara i nađe kabl, pa kaže:
• Rusi su pre 300 godina imali telefon.
Kopa Crnogorac više od 400 metara i ne nađe ništa, pa kaže:
• Crnogorci su pre 400 godina imali mobilni!