VICOTEKA

• Doktore, moju ženu boli grlo i izgubila je glas! Šta da radim?
• Raduj se, čoveče, raduj ...

• Mujo, zašto ti je plavo čelo?
• Kad god pogledam dobru žensku, mali poskoči i udari me po čelu!
• Daj ne seri, ... pa koliki ti je?
• Još malo pa će sedam godina ...

Bolje pet do dvanaest nego nijednu posle jedan.

• Izvinite, imate li šibicu?
• Nemam, ali izvolite upaljač ...
• Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!

Ako si čitavog dana aktivan kao pčela, radiš kao konj i na kraju dana si umoran kao pas, konsultuj veterinara, postoji mogućnost da si magarac.

Razgovaraju dvoje ljudi:
• Ove naše komšije mora da su strašno siromašne ...
• Otkud znaš?
• Trebalo je da vidiš kakvu su dreku digli kad im je dete progutalo 50 para!

Tašta svom zetu za rođendan kupila dve kravate. Prvom prilikom, kada su bili svi zajedno na nekom slavlju, zet stavi jednu od taštinih kravata. Tašta, kada ga je videla, upita:
• Šta je zete, ona druga ti se ne sviđa?

Zaposli se Perica u prodavnici. Naiđe prva mušterija i pita:
• Imate li omekšivač Lenor?
• Nemamo - odgovori Perica.
Kad to ču gazda, reče mu:
• Perice, kada mušterija traži nešto što nemamo, ne kaže se nema, nego upravo smo prodali poslednji komad i predložiš joj nešto slično.
Naiđe sledeća mušterija i pita Pericu:
• Imate li toalet papir?
• Upravo smo prodali poslednje pakovanje, ali umesto toga možete uzeti šmirgrla papir!

Mujo i Haso veliki fudbalski fanovi se dogovore da ko prvi umre dođe onom drugom u snu i javi mu da li se gore na nebu igra fudbal. Desilo se tako da Mujo prvi umre i kao što su se dogovorili jedno večeri dolazi Hasi u snu da mu javi.
• Haso,imam jednu dobru i jednu lošu vest - reče Mujo.
• Kaži prvo dobru - odgovara Haso.
• E pa ovako, dobra je ta da se gore na nebu fudbal igra još kako.
• Odlično, hajde mi reci sada lošu vest.
• Braniš u nedelju!

Žali se Mujo Hasi da mu zafrkavaju sina u školi i da su mu dali nadimak:
• Koji nadimak? - pita Haso.
• Urac! - odgovori Mujo.
• A, koje mu je pravo ime?
• Enis!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...