VICOTEKA

Fata zove Muju telefonom:
• Mujo, gde si?
• Evo me, u lovu sam!
• A ko to tako glasno stenje, bolan?
• Medved!

Šta pita plavuša kada rodi blizance?
• Ko je drugi otac?!

Prilikom posete zatvorskoj jedinici neko dade Cigi list testere za metal i uveče Ciga sedne kraj prozora i polako gusla zaštitne rešetke. Primeti čuvar pa ga upita:
• Je li, Cigo, šta to radiš?
• Sviram, gospodine.
• Kako sviraš kad se ne čuje?
• Gospodine, čuće se sutra.

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

U mojoj familiji ja sam duhovni vođa, ... šta god da predložim, oni se krste!

Zaustavi policajac vozača koji je vozio oko 200 na sat kroz naseljeno mesto:
• Mogu da objasnim ... - poče vozač da se pravda.
• Bolje ćuti! - reče policajac - Prvo se lepo o'ladi malo u ćuzi, pa onda objašnjavaj komandiru!
• Ali, molim vas ... - poče vozač ponovo - Samo da vam kažem ...
• Tišina! - dreknu policajac - Polazi sa mnom!
Nakon dva sata u zatvoru, policajac prilazi zatvoreniku:
• Možda ćeš ipak imati sreće. Komandir je na venčanju svoje ćerke, pa je verovatno dobre volje.
• Ne verujem, ... ja sam mladoženja ...

Otišao Vranjanac u Beograd i sretne Mariju Šerifović i pita je:
• Izvini momak, kude je ovde Knez Mihajlova?
Marija se okrene i kaže mu:
• Alo bre majmune, nisam ja momak.
A Vranjanac će:
• Ne ljuti se be, nesam znaja da si ženjen.

• Ja baš volim morsku hranu - kaže muž.
• Jao dragi, i ja isto. Šta najviše voliš? - upita žena.
• Kada na plaži jedem pljeskavicu!

Kaže plavuša dečku:
• Pustiću te da me poljubiš tamo gde me nikad niko nije!
• A gde to, draga?
• Na Tajlandu, ljubavi.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Po izlasku iz banke, pljačkaš upita jednog od svedoka:
• Jesi li me video?
• Jesam!
Pljačkaš ga ubije, pa upita drugog:
• A ti, jesi li me video?
• Ja nisam, ali moja tašta jeste!