VICOTEKA

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine.
• Kako ste došli do tog zakjučka?
• Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.

Idu dve šibice ulicom, vide lizalicu i kažu:
• Vidi glavonju.

Doktor kaže Cigi:
• Situacija je krajnje ozbiljna, operacija je neophodna i ona će koštati 3000 evra!
Ciga:
• Doktore, ja sam siromašan čovek, dajte da se nađemo negde, kumim vas!
• Dobro, nek bude 1000 evra!
• Doktore, teška su vremena, izgubio sam posao, deca rastu i troškovi se povećavaju!
• Pa dobro, može i 500.
• Doktore, i 500 evra je za mene čitavo bogatstvo.
• Neka bude 300 evra ali to je poslednja cena. Nego, moram da vas pitam, zbog čega ste došli kod mene, kad se zna da sam ja specijalista i da sam skuplji od svojih kolega?
• Doktore, kad je zdravlje u pitanju, ja ne žalim pare!

Pričaju dva šeika:
• Mnogo volim sportski tip žena.
• I ja. Juče sam se oženio odbojkaškom reprezentacijom.

Žene loše parkiraju jer ih ceo život lažu koliko je 20 centimetara.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

U nekoj lekarskoj ordinaciji:
• Doktore, počeo sam da sanjam veverice kako igraju fudbal ...
• Ma, nije to ništa strašno. Evo, prepisaću ti ove pilule, redovno da ih piješ i snovi će nestati.
• Dobro, ali počeću od sutra da ih pijem, ... noćas je finale!

• Halo, dobar dan, da li je to Društvo za zaštitu životinja?
• Jeste, izvolite?
• Pa, evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!

Pita mama Pericu:
• Rekao si da si gladan kao vuk, zašto ne jedeš?
• Mama, gde si ti videla da vuk jede grašak?