VICOTEKA

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Dolazi Šešelj iz Haga, pali TV i kaže:
• Ova 'Mala nevesta' još traje?!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je vreme za berbu jabuka?
• Kad komšija nije kod kuće!

Dolazi žena kući sva raščupana i poderane odeće:
• Pa šta se desilo? - upita zabrinuti muž.
• Znaš, imam za tebe jednu lošu i jednu dobru vest.
• Šta je loše? - upita muž.
• Znaš, ... totalno sam uništila auto.
• O Bože, pa šta onda ima dobro da mi kažeš?
• Paa, oduzeli su mi vozačku dozvolu.

Ćaskanje sa bivšim:
• Želiš li me?
• Želim te!
• Kako?
• Pod zemljom!

Stoji Piroćanac na mostu, gleda u reku i plače. Priđe mu drug i upita ga:
• Šta ti je, bre, prijatelju? Što toliko plačeš?
Piroćanac odgovori:
• Upao mi burek u Nišavu!
• Pa, je l' sa sirom, il' s mesom?
• Ma, sa detetom! - odgovori Piroćanac.

• Muvao sam jednu malu pre dve - tri godine, 'ladno me otkačila! Evo gledam njene slike na Fejsbuku ... sa dečkom je ... u Dubaiju... I da vam kažem, nije se zajebala ...

Zašto Deda Mraz nosi lenjir?
• Meri Krismas.

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!