VICOTEKA

Zove Mujo Fatu Iz Nemačke.
• Fato, jesi ti ljubavi moja?
• Jesam, jedini moj, ko je to?

• Doktore, kada ćete znati šta mi je?
• Sutra, ... posle obdukcije.

Obećao Piroćanac sinu da će mu kupiti auto kada završi školu. Kada je dobio diplomu, sačeka ga ”Peglica”, a on krupan, jedva se smestio u auto pa pita oca:
• Je li, tatko, zašto mi nisi kupio neki veći auto?
A otac odgovara:
• Vozi sinko, vozi, će se razgazi!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže:
• Nisu me uzidali!
Cement kaže:
• Nisam dobro bio zamešan!
Armatura će na to ležerno:
• Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Žali se Mujo Hasi da mu zafrkavaju sina u školi i da su mu dali nadimak:
• Koji nadimak? - pita Haso.
• Urac! - odgovori Mujo.
• A, koje mu je pravo ime?
• Enis!

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno.
• Vi ste lekar?
• Ne, ja sam obućar.

Kada si sudbinski vezan za neko ime:
• Otac mi se zvao Laza
• Ženi trudnoću vodio Laza ginekeolog
• Sin mi se zove Laza
• Omiljeni mesar u kasapnici preko puta zove se Laza
• Ustanova iz koje ovo pišem zove se Laza ...

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane:
• Šta je to, Zlatana?
• Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Kupi Ciga bazen, dođe to i do novina. Došli da ga intervjuišu i pita ga novinar:
• Kako se osećate sada kada ste kupili bazen?
Pomirisa se Ciga, pa reče:
• Aaa kume, više se ne osećamo!