Jesen dođe, ja se ne oženih

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka. • Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma? • Jesen dođe, ja se ne oženih.

Došla zebra malo u Evropu, da vidi koga tu ima od društva i da se malo provede. I, na jednoj farmi, najpre naiđe na kravu. • Je li, ko si ti? • Ja sam krava. • A čime se baviš, čemu služiš? • Pa ništa, jedem travu, posle me pomuzu zbog mleka, ponekad i zakolju radi mesa i tako to ... Zebra slegne ramenima i krene dalje, kad tamo svinja: • Ko si ti, šta si? • Ja sam svinja. • A čemu ti služiš? • Ja samo jedem, tove me i onda me pred kraj godine zakolju i od mene prave kobasice, čvarke i šnicle. • Bože sačuvaj - pomisli zebra i krenu dalje, pa naiđe na kokošku. • Ko si ti, majke ti? • Kokoška. • A čemu ti služiš? • Ja kljucam naokolo, ponekad snesem jaje, a ponekad mi otkinu glavu i skuvaju me, ili tako nekako. • Jaoo ludog sveta - pomisli zebra, krenu dalje i dođe do jedne štale, a u njoj konj: • Ko si pa ti sad? • Ja sam konj. • A, čemu ti služiš? • Skini pidžamu da ti pokažem!

Dogovaraju se Milojko i Javorka o odmoru, pa Javorka pita: • Šta misliš Milojko, šta je bolje za tvoje zdravlje, da idemo na more ili na planinu? Milojko odgovori: • Za moje zdravlje bi najbolje bilo da ti odeš na planinu, a ja na more!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Šta je Chuck Norris slušao sedamdesetih? • Devedesete!

Pitaju Crnogorca: • Šta radiš? On odgovara: • Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad.

Kupio Mujo burek za poneti. Samo što ga je probao vrati se u buregdžinicu i upita buregdžiju: • Je li, bolan, gde ti držiš meso? Ovaj ga zbunjeno pogleda i odgovori: • U frižideru, a gde bi drugo ... Mujo će na to: • Pa stavi malo i u burek, matere ti ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga: • A zašto režeš viršle na oba kraja? • Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ... Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu: • A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja? • Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ... Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita: • Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle? • Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Koji su prvi simptomi side? • Vreo dah iza uveta i oštar bol u dupetu.