VICOTEKA

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Razgovaraju čovek sa obrijanom glavom i čovek koji muca dok govori. Mucavac pita obrijanog:
• Je li, bbboggga ttti, kkkolllikkko ppplllaćaš bbbricccu?
• Manje nego ti telefon - odgovori obrijani.

Poveli tata i mama Pericu na svadbu. Perica upita:
• Zašto je ona teta u beloj haljini?
Mama odgovara:
• Bela boja je boja sreće.
• A zašto je onda onaj čika pored nje u crnom?

Pita komšija Pericu:
• Perice, gde ti je tata?
• Pao u bunar pre nedelju dana!
• Ajoj, pa kako mu je?
• Sad mu je već bolje. Juče je prestao da se dere ...

• Halo policija, dve devojke se tuku zbog mene.
• Pa, šta je tu strašno? To je čak dobro za tebe.
• Pa, ova ružnija pobeđuje ...

Dolazi deda kod doktora:
• Doktore, imam veliki problem. Popnem se na prvu - dobro je, na drugu - nije loše, na treću - teško, na četvrtu - ne mogu.
• Deda, a koliko imaš godina?
• Uskoro punim 76.
• Deda, ja imam 35 i već posle druge nemam više snage.
• Doktore, o čemu Vi to pričate?
• O ženama.
• A ja o stepenicama ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!

Izašao Mujo na balkon pre spavanja da zapali još jednu, kad ugleda dvoje mladih pred ulazom u zgradu. Pipkaju se oni, pa će mala:
• Jooj, nemoj po ruci, boli me nešto ...
Mladić je poljubi u ruku, pa upita:
• Je l' prošlo?
Mala veselo odgovori:
• Joj, je!
Drpaju se oni još malo, pa će mala mudro:
• Jooj, nešt' me zaboljela usna ...
Mali se taman nagne prema njoj da je poljubi, kad će Mujo s balkona:
• Je l', mali, je l' ti lečiš i hemoroide?

Ide Lala ulicom, jede batak, oglođe ga celog i baci kost na ulicu. Neka gospođa vidi to i kaže mu:
• Mislim gospodine, ... stvarno, ... gde ide da bacate na ulicu odpatke ... ?
A Lala će:
• Ta, ovo nije od patke, ovo je od kokoške ...

Tri dečaka pričaju čiji je otac najbrži. Jedan kaže:
• Moj otac je fudbaler, ali je tako brz, da kada šutne loptu na gol sa 11 metara, otrči i sam je uhvati.
Drugi kaže:
• Moj otac je još brži, on baci kamen sa brda i strči dole pa ga uhvati.
Treći kaže:
• Moj otac je najbrži. On radi u opštini do tri sata, a već u pola tri je kod kuće!